Načelnica Nišavskog okruga Dragana Sotirovski upozorila je da prodaja imanja Albancima u unutrašnjosti Srbije nije mit i legenda, već činjenica.
– Albanci više ne kupuju samo imanja u Kuršumliji i duž administrativne linije sa Kosovom, već ih kupuju u unutrašnjosti i kažu „prave prsten“ – rekla je Sotirovski na okruglom stolu, organizovanom u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji.
[adsenseyu1]
Već godinama srpski mediji upozoravaju na ovu pojavu, ali i dalje izostaje adekvatan potez srpske države kako bi se stalo na kraj projektu da se što više nekretnina na jugu Srbije nađe u vlasništvu Albanaca, što je samo jedna od početnih faza njihovih teritorijalnih pretenzija.
– To je javna tajna o kojoj niko ne priča. Ozbiljan bezbednosni problem, s kojim su upoznati u sektoru bezbednosti. Ali se njime niko ne bavi, zato što je to postao ozbiljan biznis u koji su upleteni i neki ljudi bliski vlastima – upozorava Momir Stojanović, bivši šef Vojno-bezbednosne agencije (VBA).
U izjavi za „Vesti“, on objašnjava da je način kupovina zasnovana na navodnoj pozajmici. Albanac sklopi ugovor sa Srbinom da mu pozajmljuje određenu sumu novca, a ovaj vraćanje novca garantuje svojom nekretninom. Kako novac nikad ne bude vraćen, onda se aktivira hipoteka i Albanac postaje vlasnik nekretnine.
– Postoje ozbiljni podaci da je čak 12.000 stanova u Nišu u vlasništvu kosovskih Albanaca. Oni u njima ne žive, već ih izdaju, ali su njihovi suštinski vlasnici – navodi bivši šef VBA.
Da ne bude zabune, nije reč o masovnom broju Srba koji prodaju svoju nekretninu Albancu za veliku i precenjenu sumu novca. Najčešće isti ljudi kupuju u svoje ime stan, a u stvari to čine za interes trećeg, odnosno Albanca sa kojim sklapa ugovor o pozajmici. Za taj nečasni posao dobija određeni procenat nakon što ne vrati „pozajmicu“, a Albanac preuzme vlasništvo nad nekretninom.
Neretko su u celu priču uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati. O različitim načinima kako se sprovodi „osvajanje“ juga Srbije, Stojanović je dodao i podatak da Albanke iz Kosovskog Pomoravlja dolaze masovno u Vranje da se porode.
– Albanke iz Gnjilana, Vitine, Kosovske Kamenice se posle porođaja vrate na Kosovo, ali u matičnoj evidenciji se vodi da je dete rođeno u Vranju. Ukoliko se ovaj trend nastavi, onda će Albanci za određeni vremenski period biti većinski narod u Vranju – upozorava Stojanović.
Svi ovi podaci, nažalost, daju na ozbiljnosti pretnji koju je ne tako davno izrekao Ramuš Haradinaj. Sadašnji kosovski premijer je u izbornoj kampanji poručio Beogradu da izbriše Kosovo iz svog Ustava ili će u suprotnom uzeti trećinu teritorije Srbije i „pripojiti je Kosovu“, počevši od Niša!
[adsenseyu1]
Momir Stojanović navodi da i izgradnja auto-puta Niš-Priština ide u prilog Albancima.
– Pokupovaće sve duž auto-puta, pootvarati pumpe i evo ih na obali Morave!
Mediji su i ranije pisali da je najbogatiji Albanac Bedžet Pacoli, sada ministar spoljnih poslova u Prištini, obezbedio čak 250 miliona evra u kešu kojim će albanski ekstremisti na jugu Srbije u narednim mesecima kupovati zemljište, nekretnine i firme, te da je to samo prva faza u realizaciji „velike Albanije“.
Fiktivni birači
Kao jedan od mehanizama koji se koristi za promenu strukture stanovništva, Momir Stojanović navodi primer Medveđe – male i siromašne opštine na jugu Srbije.
– Medveđa ima 7.000 stanovnika, a na poslednjim izborima glasalo je 11.000 birača. Drugim rečima, 4.000 osoba je fiktivno prijavljeno da stanuje u ovom mestu i to Albanaca iz Prištine. Sve to im je omogućeno uz pomoć kriminalnih grupe u Srbiji – kaže naš sagovornik.
On dodaje da je na ovom slučaju radila i policijska uprava u Leskovcu, ali da je čitava stvar na kraju zataškana.
Država da reaguje
Dragana Sotirovski kaže da se kao dugogodišnji novinar RTS uverila u istinitost masovnih prodaja nekretnina Albancima.
– Kao novinar sam razgovarala i sa advokatima u Nišu koji su zastupali stranke u postupku. Nije reč o klasičnoj prodaji, već o ugovoru o pozajmici. Određena nekretnina se stavi pod hipoteku, kao garancija da će dug biti vraćen – navodi ona.
Sotirovski, koja je krajem prošle godine imenovana za načelnicu Nišavskog okruga, kaže da o ovim pojavama nije obavestila nadležne države institucije jer to nisu njene ingerencije, i da onaj ko hoće, svemu ovom lako može da uđe u trag.
– Mislim da o tome ne treba da se ćuti i da državni organi treba da reaguju.
[adsenseyu5][adsenseyu5]
