Pol Mening, čuveni novinar, gonjen je zato što je otkrio da Martin Borman nije umro u bunkeru u Berlinu, već da je pobegao u Argentinu i da je upravo on bio većinom odgovoran za ekonomski preporod Nemačke nakon Drugog svetskog rata.
U ekonomskom smislu, moderna Nemačka predstavlja reinkarnaciju nacističke Nemačke, što dokazuje činjenica da su nacistima upravljali Iluminati (Sabato-frankisti), jevrejski bankari koji su upravljali i SSSR-om.
Svrha rata je bila da se pobiju nemasonski Jevreji i nejevreji, da se demoralizuje čovečanstvo i učvrsti moć bankara i dužničko ropstvo.
Očekujući pad Trećeg rajha, Martin Borman je uspostavio 750 korporacija u neutralnim državama, uglavnom kao sredstva za povećanje likvidnog bogatstva Nemačke, pored patenata i industrije.
Borman je uspešno pobegao iz Evrope u Južnu Ameriku, gde je upravljao Rajhom „iz izgnanstva“ godinama nakon rata. Borman je koristio ostatke SS-a, Gestapo i svojih 750 korporacija kao osnovu ekonomske moći uz saradnju sa zapadnim saveznicima.
Jedan bankar je Bormanovu organizaciju nazvao „najvažnijim prikupljanjem moći pod kontrolu jednog čoveka“.
Pošto je kontrolisala veće korporacije u Nemačkoj i veći deo latinske Amerike, Bormanova organizacija je ostvarila i znatan uticaj u SAD.
Pol Mening je detaljno pisao o Bormanovoj organizaciji. Mening je radio za CBS radio za vreme Drugog svetskog rata u Londonu, nakon čega je počeo da piše govore za Nelsona Rokfelera.
Mening je nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata u Nacionalnim arhivama SAD naišao na intervjue članova nemačkih industrijskih i bankarskih magnata koje su sproveli Centri kombinovanih usluga za detaljno ispitivanje (CSDIC) vojske SAD. Šokiran zbog onoga što je otkrio, Mening je počeo da piše knjigu o tajnom nacističkom pranju novca.
Mening nije znao da bi na taj način mogao da ugrozi bivšeg direktora CIA-e, Alena Dalsa, koji je zastupao brojne nemačke interese sa obe strane Atlantika za vreme tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka preko svoje pravne firme Salivan i Kromvel, koja je imala ispostave u Njujorku i Berlinu.
Kada se Nemačka predala, Dals je postao zadužen za tajno regrutovanje Hitlerovih ključnih operativaca. Oni su odvedeni u Fort Hant u Virdžiniji, gde su postali članovi američkog O.S.S.-a, koji je kasnije postao C.I.A. po Trumanovom nalogu iz 1948. godine.
Zabrinut da bi Mening mogao da ga razotkrije, Dals se ponudio da mu „pomogne“, tako što mu je predložio da potraži Martina Bormana u Južnoj Americi. Mening je čak napisao i zahvalnicu Alenu Dalsu u svojoj knjizi. Dals je zapravo poslao Meninga daleko kako bi sprečio obelodanjivanje transfera nacističkog novca.
Zahvaljujući vezama sa većim američkim korporacijama, Bormanova grupa je uspešno pritisnula izdavače da ne objave Meningov rukopis. Naročito važnu ulogu u svemu tome je imala porodica Tisen.
Patrijarh Fric Tisen je bio jedan od prvih i najistaknutijih podržavaoca Hitlera među nemačkim industrijalistima. Njegov unuk, grof Ziki Tisen, vlasnik Thyssen Steel-a u Argentini, dao je do znanja američkim izdavačima da „izbegavaju“ Meningov rukopis.
Ipak, Mening je na kraju uspeo da dođe do izdavačke kuće Lyle Stuart. Nedelju dana nakon objavljivanja knjige, šefu izdavačke kuće su polomljene noge, a kritike knjige nisu smele biti objavljivane u većim novinama i mejnstrim medijima. Nakon decenije detaljnog istraživanja, Meningov sin Džeri je 1993. godine bezosećajno ubijen.
Mening je došao do zaključka da je ubistvo njegovog sina bila osveta za uporan rad na novoj knjizi „U potrazi za Martinom Bormanom“, te je na kraju odustao od završavanja knjige. Umro je ubrzo nakon toga 1995. godine.
Kalifornijski istraživač i radio voditelj, Dejv Emori, sproveo je u decembru 1998. godine intervju uživo sa drugim Meningovim sinom, Piterom, razgovarajući o Bormanovoj organizaciji i radu njegovog oca. Piter je tada ispričao sa kakvim se sve poteškoćama suočio njegov otac dok je radio na knjizi.
Iz očiglednih razloga, kopije Meningove knjige su uklonjene sa tržišta i neko vreme je bilo gotovo nemoguće doći do njih.
Knjiga „Martin Borman: Nacista u izgnanstvu“, predstavlja detaljnu priču o posleratnom ekonomskom preporodu Nemačke i postavlja temelje za razumevanje današnjeg uspeha Nemačke.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
