Bivsi načelnik Generalne obaveštajne službe Generalštaba Vojske Rusije, Fjodor Ivanovič Ladigin, kaze da u opozicionim protestima u Srbiji vidi „snažan uticaj strane propagande“, a pre svega „proamerički“.
U protestima opozicije vidim proameričku obojenost; izvan svake sumnje je da će i u budućnosti protiv Srbije biti usmerene aktivnosti i uticaji spolja
Jedan od retkih načelnika Glavne obaveštajne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, čuvene tajne službe GRU, koji je s ove pozicije direktno otišao u penziju, jeste general-pukovnik Fjodor Ladigin (82). Njemu je zapalo u dužnost da reformiše ovu službu posle rušenja Sovjetskog Saveza, kada je ruska država bila pred bankrotstvom i raspadom. U njegovo vreme GRU nije bila udarna vest u svetskim medijima kao danas, kada njen rad zapadni mediji povezuju i sa „slučajem Solzberi”, mešanjem u američke izbore i hibridnim ratovima u Ukrajini, „malignim uticajem na Balkanu”, što su česte optužbe iz Vašingtona. O ovim temama Ladigin ne želi da govori. Kako kaže, Rusiju danas za sve optužuju.
[adsenseyu1]
Prošle nedelje, general Ladigin posetio je Srbiju, zbog učešća na međunarodnoj konferenciji povodom 20 godina od NATO agresije na SRJ.
Vi niste prvi put u Srbiji?
Bio sam poslednji put pre dve godine, ali i ranije, uključujući i vreme kada je kod vas bilo veoma teško. Dolazio sam devedesetih godina, 1993, 1994, 1995, 1996, tada kao načelnik GRU, zajedno s predstavnicima drugih ruskih resora.
Zašto?
Situacija na Balkanu razvijala se tada u prilično opasnom pravcu. Razumeli smo da to što se ovde dešavalo nije neka obična, prolazna pojava i da takozvani mirotvorci u vidu NATO-a, na čelu sa SAD, spremaju opasnu akciju, ne samo protiv Balkana. Agresivnu akciju globalnog karaktera. Ona se nastavlja i danas po celom svetu. Jugoslaviju su SAD i NATO izabrali za proveru novih strateških koncepcija – kako upravljati svetom i uspostaviti svetski poredak po američkom diktatu.
Na čelo vojne obaveštajne službe došli ste u trenutku raspada SSSR-a i praktično ste bili prvi načelnik GRU koga je postavila nova ruska vlast? Na tom mestu ostali ste narednih pet godina i morali ste mnoge stvari da gradite iz početka, ali u veoma složenim uslovima unipolarnog sveta i smanjene moći Moskve?
Suočili smo se s određenim teškoćama, pre svega Rusija kao država. Ona je zauzimala, iako značajan, samo deo bivšeg sovjetskog prostora. Raspad i rušenje Sovjetskog Saveza, razumljivo, veoma negativno su se odrazili i na vojno-obaveštajnu komponentu odbrambenog potencijala naše zemlje. Ali imali smo dovoljno snage i mogućnosti, unutar Ministarstva odbrane, da sačuvamo preostali vojno-obaveštajni potencijal i da ga u znatnoj meri i u veoma kratkom vremenu umnogome obnovimo. Zato smo bili u stanju da izvršimo sve zadatke koje je obavljala i Glavna obaveštajna uprava GŠ Oružanih snaga SSSR-a.
u izmenjenom geopolitičkom prostoru?
Bilo je očuvano bogato iskustvo prethodnih generacija vojnih obaveštajaca i najveći broj visokokvalifikovanih specijalista iz Glavne uprave.
Kada ste iz Moskve, u teškim okolnostima u kojima ste se i sami našli, gledali prema nama na Balkanu šta ste videli?
Kao što sam rekao, shvatali smo da su svetski moćnici odabrali Balkan kao region u kome treba da budu oprobane nove geostrateške koncepcije dominacije SAD i NATO-a u svetu.
Hoćete da kažete da su tada testirali Rusiju i njenu reakciju?
Ne samo to. Menjajući poredak, oni su testirali ceo svet. Ali glavno na šta je u to vreme, i ne bez osnova, računao Zapad, jeste poslušnost tadašnjeg ruskog rukovodstva. Upravo tada su SAD odlučile da uz pomoć NATO-a mogu da realizuju strategiju autokratskog lidera unipolarnog sveta.
Šta su postigli skoro tri decenije kasnije?
Postigli su ovo što vidimo danas, u znatnoj meri su uspeli u svojim naumima. Uspela im je akcija, strateška koncepcija rušenja država. Glavna provera im je bila upravo Jugoslavija. Srušili su veliku Jugoslaviju, SFRJ, a zatim i malu, SRJ. Prvi put posle Drugog svetskog rata izvedena je oružana agresija u Evropi. Mi smo dobro razumeli kuda to sve vodi, ali je zvanična Moskva sa svojim tadašnjim rukovodstvom uglavnom bila u ulozi posmatrača.
I vi ste bili, makar posredno, deo tog rukovodstva?
Kao specijalna služba, mi smo reagovali na pravi način, ali smo razumeli da je za postizanje onoga što je bilo neophodno potrebna politička volja državnog rukovodstva. Njih je u tom periodu više zanimala borba za vlast, prirodne i druge resurse. Snage koje su se nalazile u rukovodstvu zemlje težile su da zadobiju podršku Zapada i zato mu se nisu suprotstavljale.
[adsenseyu4]
Novo „smutno vreme”, borba klanova?
Da, za mnoge. Ali ne i za nas. Mi smo, radeći, očuvali svoju strukturu za osiguranje bezbednosti od spoljnih pretnji.
Radili ste na tom izuzetno važnom mestu sve do 1997, da li ste tada naslućivali da će Srbija biti napadnuta dve godine kasnije?
Sve je godinama ka tome išlo. Početkom 1990-ih NATO je, uprkos Završnom aktu iz Helsinkija iz 1975, kojim je ustanovljena nepovredivost granica, započeo razbijanje SFRJ. Uskoro je agresivna linija Vašingtona i drugih, evropskih prestonica dobila još opasniji karakter – kroz građanske ratove.
Hoćete da kažete da je raspad SFRJ takođe bio spoljna agresija?
To je bio početak agresije, početak primene suštinski agresivnih strategija za uticaj na međunarodni poredak i njihovo uigravanje bilo je sprovedeno upravo na Jugoslaviji. Tokom devedesetih SAD i NATO su izvršili agresiju na ustrojstvo sveta u celini. To se u sledećim godinama samo nastavilo. Gde se dogodila prva obojena revolucija? U Jugoslaviji. Gde su bile isprobane i primenjene prvi put koncepcije vezane za korišćenje međunacionalnih i međukonfesionalnih razlika, kakve postoje u svakoj zemlji? Na „briljantan” način, na inicijativu i uz podršku spolja, to je primenjeno u Jugoslaviji.
Sve najsavremenije političke i geopolitičke tehnologije bile su isprobavane najpre ovde, na srpskom narodu?
Na narodima Jugoslavije. Ali krajnji cilj je bilo rušenje Srbije. Plašili su „velikom Srbijom”, huškali protiv Srba druge narode bivše SFRJ.
Niste znali 1997. da će Srbija biti napadnuta 1999?
Nismo, naravno, i nismo ni mogli da znamo, ali razumeli smo dobro čemu sve vodi. Pretnja Srbiji je rasla. Moje posete vašoj zemlji tokom 1990-ih bile su s tim povezane. Tada su ovde primenjene različite koncepcije takozvanih hibridnih ratova, uključujući diplomatske, ekonomske i propagandne mere, ratove u informacionom, sajber prostoru. Duboko sam ubeđen da je sve to prvi put isprobano na Jugoslaviji. Sada se kaže da je NATO agresija započela pre 20 godina. Vojna agresija da, ali agresija kao takva, s korišćenjem drugih metoda i resursa je započela mnogo ranije, pre svega kroz pružanje vojne, materijalne i finansijske pomoći i primenom propagandnih i diplomatskih mera protiv Srbije. Da li su NATO avioni bombardovali Srbe u Bosni? Jesu. Da li je predsednik jedne NATO države zvao Borisa Jeljcina da pomogne u oslobađanju francuskih pilota oborenih i zarobljenih prilikom tog bombardovanja? Jeste.
Ali sada Rusiju optužuju sa Zapada da vodi hibridne ratove, pre svega protiv Ukrajine u Donbasu?
Neka optužuju. Mene to ne zanima. Za šta samo Rusiju ne optužuju. Danas je to omiljena „kreativnost” Zapada – da prevrću sve s nogu na glavu.
Kako gledate na sve što se sada dešava? Kakav je položaj Srbije, da li se poboljšao?
Pre svega, to vi sami treba da ocenite. Sa svoje strane, mogu da kažem da se srpski narod dostojanstveno, podnoseći teške žrtve i odricanja tokom poslednje decenije 20. veka, dostojno suprotstavio mnogobrojnim agresivnim dejstvima NATO-a i izdržao ih. Narod nije slomljen, očuvao je sebe, spreman je da brani i jača svoju otadžbinu kao suverenu, neutralnu državu, okruženu zemljama članicama nedavnog agresora, Severnoatlantske alijanse.
Četiri meseca imamo ulične proteste dela opozicije u Srbiji, nedavno smo videli i izlive nasilja prilikom upada na državnu televiziju?
Koliko vidim, situacija nije jednostavna i razumem zašto. Primećujem snažan uticaj spoljne propagande, i ne samo nje. Izvan svake sumnje je da će protiv Srbije i u budućnosti biti usmerene aktivnosti i uticaji spolja.
Vidite u protestima opozicije spoljni uticaj?
Apsolutno sam uveren, pa i više od toga, ubeđen sam u to.
I koji je to spoljni uticaj, iz kog pravca?
Iz istog kao i pre 20–30 godina: od vladajućih krugova Severnoatlantske alijanse, počev od Vašingtona.
U protestima u Srbiji vi vidite proameričku, NATO obojenost?
Van svake sumnje. Duboko sam u to ubeđen. To se ne dešava tek tako.
Ali mi možemo da pročitamo u medijima, uključujući i one iz Srbije, da iza protesta stoje „proruske snage” i da ih Kremlj manje ili više prikriveno podržava?
Pa naravno, kako nešto može da prođe bez Rusije? To vam je poznata taktika – držite lopova! To viče bandit koji je upravo opljačkao staricu.
Koji je interes Zapada da podržava antivladine pokrete u Srbiji?
Čuli ste šta je vaš ministar odbrane govorio 23. marta na konferenciji za medije o NATO agresiji? Verujem u iskrenost njegovih reči da nema oproštaja za NATO agresiju protiv Srbije. Izjave predsednika Srbije su nešto drugačije, ali su i predsednik i ministar ljudi istog političkog spektra. Mogu li takvi pogledi rukovodilaca Srbije da zadovolje vašingtonsku i briselsko-natovsku elitu?
U trenutku kada mirni protesti prerastaju u nasilje, koja poruka se time šalje?
S moje tačke gledišta, taj trenutak je izuzetno važan. Tu je ključna promišljenost poteza, posebno vlasti kao odgovor na akcije njenih oponenata. Setite se maja 1989, kada se tokom boravka Mihaila Gorbačova u Pekingu dogodilo nasilno gušenje antivladinih demonstracija na Trgu Tjenanmen. Dve godine kasnije, u maju 1991, bio sam u Pekingu u sastavu delegacije na čelu s maršalom Dmitrijem Jazovim. Tadašnji lider Kine Đijang Cemin, tokom bilateralnog susreta, podsetio je na ovaj incident i rekao: „Za nas je to bila raskrsnica, kuda dalje ići. Ono što smo mi uradili tada na trgu bilo je čvrsto, uz ne malo žrtava. Ali, da to nismo uradili, broj žrtava po celoj Kini bio bi ogroman. Mi smo to sprečili.” Zaista, reakcija vlasti na antivladine akcije mora da bude promišljena, uravnotežena, imajući u vidu budućnost zemlje.
(Politika.rs)
