[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Zvezda TV serije Wonders of the Universe veruje da će se na kraju svaka civilizacija ubiti, zbog čega još uvek nema bića koja imaju dominantan uticaj na univerzum.
Profesor Koks svoje tvrdnje zasniva oko Fermijevog paradoksa koji dovodi u pitanje zašto ljudi tek treba da stupe u kontakt sa vanzemaljcima.
1950. godine, fizičar Enriko Fermi – tvorac prvog svetskog nuklearnog reaktora – smislio je paradoks koji kaže da zbog starosti i veličine univerzuma, sigurno postoji civilizacija mnogo naprednija od naše, ali zašto nas oni nisu kontaktirali?
Rešenje, kako tvrde mnogi naučnici, je to da kada civilizacija dostigne određenu veličinu, oni se na kraju ubiju, bilo kroz rat sa naprednim oružjem ili prirodnom katastrofom.
Gospodin Koks je obrazložio ovu teoriju, tvrdeći da je to razlog zašto mi nismo videli ni jedan jak dokaz o postojanju vanzemaljaca.
On je za Sunday Times rekao: “Jedno rešenje Fermijevog paradoksa je da nije moguće voditi svet koji ima moć da se uništi i da su potrebna globalna kolaborativna rešenja kako bi se to sprečilo.“
[adsenseyu1]
“Moguće je da rast nauke i tehnike neizbežno nadmašuje razvoj političke ekspertize, što dovodi do propasti.“
Bivši klavijaturista benda iz 90-ih D:Ream je onda upozorio: “Moguće je da se mi približavamo toj poziciji.“
Međutim, drugi naučnici se ne slažu sa Fermijevim paradoksom i veruju da je Zemlja bila prva planeta u čitavom univerzumu koja je razvila kompleksan život, kaže se u nedavnoj studiji.
Univerzum postoji otprilike oko 13,8 milijardi godina a moderni ljudi postoje 200.000 godina – samo 0,00145 odsto vremena.
Iako ovo može neke dovesti do zaključka da smo zakasnili na zabavu, grupa uglednih istraživača tvrdi da samo mi zapravo daleko ispred i da se napredne civilizacije možda neće pojaviti još trilion godina.
Ejvi Loeb sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku i glavni autor, je rekao: “Ako pitate “Kada će se život najverovatnije pojaviti?“ može se naivno reći “Sada“.“
[adsenseyu4]
“Ali nalazimo da šansa života doseže mnogo dalje u budućnost.“
Istraživanje kaže da je svaki oblik života postao moguć oko 30 miliona godina nakon Velikog praska, a naučnici predviđaju da će postojanje nastaviti da napreduje za još 10 triliona godina, dok sve zvezde u svemiru ne budu ugašene.
Loeb i njegov tim su izračunali kada je verovatno da život evoluira između ta dva markera i utvrdili da su životni vek i veličina zvezda najznačajniji faktor.
Bilo šta veće od našeg Sunca bi bilo previše vruće da bi podržalo život, a sve mlađe bi bilo previše malo.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
