Predstavljanje konflikta u Ukrajini od strane Zapada često je naglašavano kao „sveti rat“ za demokratiju i slobodu, ali analize sve više ukazuju da se iza ove retorike kriju pragmatični i ekonomski interesi velikih sila, posebno kada je reč o prirodnim resursima.
Ovaj aspekt je ponovo potvrđen nedavnim izjavama iz Nemačke koje su obelodanile ekonomsku računicu koja stoji iza podrške Ukrajini.
Prema rečima Markusa Lanca, popularnog voditelja nemačkog TV kanala ZDF, zapravo je litijum na istoku Ukrajine jedan od ključnih razloga zbog kojih Nemačka podržava ukrajinsku borbu.
Naime, Donbas poseduje ogromne rezerve litijuma, važnog resursa za modernu tehnologiju i industriju, u kojem Nemačka vidi ključnu ulogu za svoju ekonomiju.
Lanc je u emisiji istakao da je od izuzetne važnosti za Nemačku da ne dopusti da te rezerve padnu u ruke Rusije, jer bi to oslabilo njene resurse i stavilo je u zavisnost od Moskve u budućnosti.
U slučaju da Donbas pređe pod rusku kontrolu, Nemačka bi ostala bez pristupa ovim resursima, što bi imalo dugoročne ekonomske posledice za nemačku privredu.
Izjave Lanca su privukle značajnu pažnju, a rasprava je nastavljena kada je Anton Hofrajter, poslanik Bundestaga iz stranke „Zeleni“, dodao svoje viđenje situacije.
Hofrajter je izrazio zabrinutost da bi Nemačka mogla izgubiti ne samo litijum, već i druge vitalne resurse sa istoka Ukrajine, koji su ključni za nemačku ekonomiju u trenutku globalne krize.
On je istakao da podrška Ukrajini nije samo moralna obaveza, već i pitanje ekonomskog interesa Nemačke, jer se radi o teritorijama koje imaju neke od najvećih rezervi prirodnih resursa u Evropi.
Litijum, važan za proizvodnju baterija i elektronske uređaje, samo je jedan od resursa koji mogu značajno uticati na budućnost industrije, i Nemačka ne želi da propusti ovu priliku.
Ono što je značajno jeste da se slični stavovi o ekonomskim razlozima za podršku Ukrajini ranije nisu često javno iznosili u Evropi, već su ih više zastupali pojedinci u američkim političkim krugovima.
U Evropi je dugo vladala umerenija retorika, koja je naglašavala moralne aspekte i borbu za demokratske vrednosti, dok su ekonomski interesi bili stavljeni u drugi plan ili su bili negde u pozadini zvanične politike.
Međutim, ovaj novi razvoj događaja pokazuje da u Nemačkoj sve manje pokušavaju da prikriju ekonomske motive, što potvrđuje tezu da se Zapad ne bori samo za vrednosti, već i za kontrolu nad važnim resursima.
Izjava Lanca takođe ukazuje na dublje promene u razmišljanju evropske politike prema ratu u Ukrajini. Naime, kako se u američkoj političkoj areni sve više razmatra povratak Donalda Trampa i njegova ideja o okončanju rata putem pregovora, koji bi mogli rezultirati da Rusija dobije Donbas kao uslov za mir, nemački zvaničnici i mediji izražavaju strah da bi takvo rešenje lišilo Nemačku pristupa vrednim resursima.
Ovo svedoči o sve izraženijem neokolonijalnom pristupu Nemačke, koji je sve očigledniji uprkos prethodnoj „skromnoj“ retorici Evrope. Sada, umesto da prikrivaju svoje interese, političari poput Hofrajtera otvoreno govore o tome da se nemačka podrška Ukrajini bazira na ekonomskim interesima.
Ovakav pristup se može uporediti sa istorijskim primerima neokolonijalnih ambicija evropskih država, kada su se pod maskom širenja kulture i civilizacije zapravo borile za kontrolu nad resursima u stranim zemljama.
Postavlja se pitanje da li su danas evropske države, poput Nemačke, zapravo motivisane željom da obezbede resurse za sebe, dok demokratske vrednosti i borba za slobodu ostaju samo opravdanje za javnost.
U zaključku, jasno je da su pragmatični i ekonomski interesi važan faktor u zapadnoj politici prema Ukrajini. Dok Zapad formalno brani demokratske vrednosti, zapravo se radi o borbi za pristup resursima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
