Rusija je u složenoj političkoj i ekonomskoj situaciji. Tinjajući sukobi u blizini njenih granica i stalni pritisak SAD i NATO-a negativno utiču na situaciju u zemlji. Moguće je uvideti opadajući rejting poverenja ruske vlade i predsednika Vladimira Putina posebno, piše ugledni ruski portal southfront.
Međutim, ova tendencija nije povezana sa spoljnopolitičkim pravcem Kremlja. To je rezultat nedavnog niza nepromišljenih liberalnih ekonomskih reformi, koje izgledaju slično ekonomskom pravcu koji je ruska vlada preduzela sredinom 1990-ih. Na primer:
- Vlada je povećala porez na dodatu vrednost usred usporavanja ruske ekonomije, posebno u industrijskom sektoru;
- Vlada je sprovela nepopularnu reformu penzija, povećavajući starosnu granicu za penzionisanje;
[adsenseyu1]
Pored toga, stanovništvo se suočava sa sve restriktivnijim administrativnim pritiskom: nove novčane kazne i druge kazne za manje prestupe u različitim oblastima i dodatne administrativne restrikcije koje ograničavaju slobodu postupanja građana. Upravljanje saobraćajem velikih gradova i federalnih autoputeva, kao i politika malog biznisa i samozaposlenih osoba, među najočiglednijim su primerima.
U stvari, opšta populacija nema efikasne poluge pritiska kako bi uticala na vladinu politiku. Javna politička sfera pretvorena je u pustinju. Jedinstvena Rusija (Edinaya Rossiya) je jedina politička pseudo-stranka, koja još uvek de-facto postoji u javnoj politici.
Ipak, njene ideološke i organizacione sposobnosti su iscrpljene. Druge “političke stranke i organizacije” su samo medijske konstrukcije dizajnirane za odbranu interesa uže grupe njihovih sponzora. Teško je naći zakonodavca u Državnoj dumi i Veću Federacije, koji nisu povezani sa etabliranom političkom elitom ili oligarsima.
U medijskoj sferi, vlada nije objasnila svoj trenutni kurs stanovništvu. Većina inicijativa kabineta Dmitrija Medvedeva suočava se sa negativnom reakcijom među stanovništvom.
Niz skandala (primer) koji je uključivao visoke i srednje vladine zvaničnike, pogoršali su situaciju. Oni su javno objavili otvoreno licemerstvo, zanemariv odnos prema dužnostima nekih ruskih zvaničnika.
U periodu od 2018. do 2019. godine bilo je višestrukih hapšenja zvaničnika koji su uhvaćeni u prekoračenju granica vlasti i uključenosti u korupcijske šeme. U poređenju sa prethodnim periodima, ovaj broj je povećan za 1,5-2 puta. Međutim, to ne pomaže da se promeni uspostavljena medijska situacija.
Navedeni faktori među ruskim građanima podstiču negativnu percepciju Medvedevove vlade, a time i Vladimira Putina kao šefa države.
Situacija je takođe komplikovana i u oblasti spoljne politike. U stvari, Kremlj nije iskoristio prilike da proširi svoj uticaj, koji je dobio nakon ponovnog ujedinjenja Rusije sa Krimom.
U stvari, do februara 2019. godine, ruska politika prema istočnoj Ukrajini je loše definisana. Istovremeno, Moskva i dalje gubi svoj uticaj u post-sovjetskim državama. To se može primetiti i u Kavkazu i u Centralnoj Aziji.
Čak i bliski saveznik, Belorusija, povremeno pokazuje neprijateljsko ponašanje i usmerava vlastite napore na iskorišćavanje ekonomskih preferencija koje odobrava Rusija.
Ocenjujući trenutnu unutrašnju političku situaciju u Rusiji i njen spoljnopolitički kurs, moguće je reći da je rusko rukovodstvo izgubilo jasnu viziju nacionalnog razvoja i konzistentne krute politike, koja je potrebna svakoj velikoj sili.
Drugo objašnjenje ove situacije je da se rusko rukovodstvo suočava sa pritiscima višestrukih agenata uticaja, koji se protive idejama moćne nezavisne države koja nastoji da deluje kao jedan od centara moći na globalnoj sceni.
Još jedan faktor, često naglašen od strane stručnjaka, je zatvoreni kastinski sistem elita. Ovaj sistem je doveo do stvaranja rukovodstva, koje samo sledi svoje ekonomske i bezbednosne interese. Očigledno, svi ovi faktori utiču na rusku spoljnu i unutrašnju politiku, na ovaj ili onaj način.
U svakom slučaju, vrlo je verovatno da će se Rusija suočiti s teškim vremenima u naredne dve godine (2019-2020) i da će se suočiti sa različitim pretnjama i izazovima za svoju ekonomiju, kurs spoljne politike, pa čak i državnost.
Webtribune.rs
