Situacija oko potencijalne dozvole Zapada Ukrajini za upotrebu dalekometnih raketa SCALP/Storm Shadow za napade na ciljeve unutar Rusije izazvala je značajnu konfuziju i debate u međunarodnoj javnosti.
Prema izveštajima objavljenim 17. novembra 2024. godine, francuski list Le Figaro izneo je tvrdnju da su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska odlučile da ukinu ograničenja u vezi sa korišćenjem ovih projektila.
Međutim, već narednog dana, isti medij je revidirao svoju priču, što je otvorilo niz pitanja o stvarnoj prirodi ove odluke.
Pozadina tvrdnji
Raketni sistemi SCALP/Storm Shadow, koje su Ukrajini isporučile Francuska i Velika Britanija, predstavljaju oružje visokog dometa i preciznosti, sposobno da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 250 kilometara.
Do sada je njihova upotreba bila ograničena na ciljeve unutar ukrajinske teritorije, uključujući Krim, koji Ukrajina smatra svojim delom, ali Rusija vidi kao deo svoje teritorije od 2014. godine.
Prema originalnom izveštaju Le Figaro-a, američki predsednik Džo Bajden, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron navodno su dali saglasnost Ukrajini da koristi ove rakete za udare na vojne objekte dublje unutar ruske teritorije.
Vest je izazvala snažne reakcije i spekulacije o potencijalnim posledicama takvog poteza, uključujući rizik od dalje eskalacije sukoba.
Povlačenje i izmena informacije
Već 18. novembra 2024. godine, Le Figaro je značajno revidirao svoju priču, navodeći da informacije o zelenom svetlu za upotrebu SCALP/Storm Shadow raketa unutar Rusije nisu potvrđene.
Izmenjeni tekst sada sugeriše da su diskusije o ovom pitanju možda u toku, ali da nikakva zvanična odluka nije doneta.
Ovaj potez izazvao je sumnje u verodostojnost prvobitnog izveštaja i otvorio prostor za teorije o namernom plasiranju ili povlačenju vesti kako bi se testirala reakcija javnosti i Rusije.
Mogući razlozi za izmenu informacije
Promena u izveštavanju Le Figaro-a može biti rezultat političkog pritiska ili reakcije na informacije koje nisu bile u potpunosti proverene.
S obzirom na ozbiljnost tvrdnje, takva odluka mogla je biti povučena kako bi se izbegao nepotreban pritisak na Zapadne lidere, posebno u trenutku kada se tenzije između NATO-a i Rusije već nalaze na kritičnom nivou.
Takođe, postoje spekulacije da bi izveštaj mogao biti deo šire informacione kampanje osmišljene kako bi se testirale reakcije javnosti, ali i ruske vlasti, pre donošenja konačne odluke.
U takvom scenariju, puštanje informacije i njeno povlačenje mogli bi da posluže kao način da se izmeri nivo rizika i proceni potencijalna reakcija Moskve.
Reakcije međunarodnih aktera
Do sada nije bilo zvaničnih izjava zapadnih lidera koje bi potvrdile ili demantovale izveštaje o zelenom svetlu za korišćenje dalekometnih projektila na ciljeve unutar Rusije.
Američki predsednik Džo Bajden ranije je zauzeo oprezan stav prema mogućnosti ukrajinskih udara unutar Rusije, naglašavajući da bi takav potez mogao dovesti do nepredvidive eskalacije sukoba.
Sličan stav iznela je i britanska vlada, dok je Francuska, uprkos podršci Ukrajini, u prošlosti pozivala na oprez u vezi sa direktnim provokacijama prema Rusiji.
Sa ruske strane, reakcija na prvobitni izveštaj bila je jasna i oštra. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi takva odluka Zapada predstavljala ozbiljnu eskalaciju sukoba i da bi Rusija odgovorila „u skladu s prirodom pretnje“.
Moskva je u više navrata upozoravala da bi korišćenje zapadnog naoružanja za napade unutar njenih granica bilo viđeno kao direktna umešanost Zapada u sukob.
Šira implikacija odluke
Ukoliko bi Zapad zaista dao zeleno svetlo za upotrebu SCALP/Storm Shadow raketa unutar Rusije, to bi značilo fundamentalnu promenu u strategiji podrške Ukrajini.
Takav potez ne bi samo povećao vojni pritisak na Rusiju već bi mogao izazvati i dodatno zatezanje odnosa između NATO-a i Moskve.
Moguće posledice uključuju dodatne ruske napade na ukrajinsku infrastrukturu, pojačane cyber-napade i intenzivnije vojne aktivnosti na granicama NATO zemalja.
S druge strane, povlačenje ove odluke ili ograničenje upotrebe raketa na ukrajinskoj teritoriji moglo bi biti signal da Zapad i dalje želi da izbegne direktnu konfrontaciju s Rusijom.
Takođe, pokazuje svest o opasnostima koje bi dalja eskalacija mogla doneti, uključujući i nuklearnu pretnju.
Zaključak
Kontradiktorne informacije o ovoj temi pokazuju složenost i osetljivost situacije. Dok jedni vide uvođenje dalekometnih projektila kao neophodan korak za odbranu Ukrajine i pritisak na Rusiju, drugi upozoravaju na ozbiljne posledice takvog poteza.
Trenutno, zvanične potvrde o ovakvoj odluci nema, a spekulacije nastavljaju da kruže, dodatno podgrevajući tenzije i nesigurnost u vezi sa daljim tokom sukoba.
U narednim danima i nedeljama, pažnja će ostati usmerena na zapadne lidere i njihove odluke, jer svaka promena u dosadašnjoj strategiji može imati dalekosežne posledice, kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za širu međunarodnu zajednicu.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
