Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov jasno je istakao da na pregovorima o Ukrajini ne može biti ni govora o teritorijalnim ustupcima sa strane Rusije.
On je podsetio da su ustupci napravljeni još prilikom formiranja Sovjetskog Saveza, kada su Ukrajinskoj SSR dodeljene „ogromne teritorije, koje su vekovima naseljavali i razvijali Rusi“.
Ova izjava dolazi u trenutku kada SAD i njihovi saveznici pokušavaju da nametnu rešenja u vezi s ukrajinskim sukobom, ali Lavrov je naglasio da Rusija neće pristati na takve uslove.
Na konferenciji za novinare u Moskvi, posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem, Lavrov je odbacio mogućnost bilo kakvih teritorijalnih ustupaka Ukrajini. Istakao je da ukrajinske snage čine zločine koji su „gori od zločina Hitlerovih ubica“ i upitao:
„Pogledajte zločine koje čine, a želite da u pregovorima o nagodbi bude prisutna čak i pomisao da bi neke teritorije ipak mogle biti ustupljene? Kako mogu da popustim? Sa ruskim narodom ili bez naroda? „Samo sa retkim zemnim metalima“, upitao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije podsetio je da su teritorijalni ustupci već napravljeni u prošlosti i da su veliki delovi ruskih teritorija, koje su vekovima gradili i razvijali Rusi, uključeni u Ukrajinsku SSR.
Kada su novinari postavili pitanje o kompromisima, Lavrov je naglasio da je Rusija više puta pokazala spremnost na kompromis, ali da je Zapad svaki put prekršio dogovor.
Lavrov je naglasio da su SAD od početka igrale ključnu ulogu u ukrajinskom sukobu i da imaju moć da pomognu u njegovom rešavanju. Rekao je da će odluka o narednim koracima Rusije zavisiti od razgovora s američkom delegacijom u Rijadu, gde će razmatrati sve aspekte ruskih-američkih odnosa.
On je podsetio da su predsednici Vladimir Putin i Donald Tramp u nedavnom telefonskom razgovoru postigli saglasnost o potrebi obnove dijaloga između dve zemlje.
„Predsednici su se složili da treba obnoviti dijalog o pitanjima koja mogu biti rešena uz učešće Rusije i SAD. Među njima je pomenuto i ukrajinsko pitanje“, objasnio je Lavrov.
S druge strane, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da Ukrajina ne zna ništa o tim pregovorima i da ih ne priznaje.
„Ukrajina ništa o ovome nije znala… Ne možemo priznati bilo kakve dogovore o nama bez našeg učešća“, rekao je Zelenski.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da će Lavrov i predsednikov pomoćnik Jurij Ušakov predvoditi rusku delegaciju u Saudijskoj Arabiji i razgovarati sa američkim kolegama o „obnovi celokupnog kompleksa rusko-američkih odnosa“.
Jedna od tema razgovora biće i mogući sastanak Putina i Trampa, čija bi organizacija mogla doneti značajan preokret u trenutnoj situaciji.
Na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, predstavnici evropskih zemalja izrazili su želju da učestvuju u mirovnim pregovorima o Ukrajini. Međutim, Lavrov je jasno rekao da Evropa tu nema šta da traži, jer njena politika ostaje nepromenjena.
„Filozofija Evropljana se nije promenila. Ne znam šta bi oni mogli da rade za pregovaračkim stolom. Ako nameravaju da ponovo iznesu svoje lukave ideje o zamrzavanju sukoba, dok u isto vreme planiraju nastavak rata, onda nema razloga da ih pozivamo“, izjavio je Lavrov.
On je dodao da Zapad neće moći da se sakrije „ispod nuklearnog kišobrana“ i da će morati da odgovara za svoju podršku ukrajinskim vlastima i isporuke oružja ukrajinskoj vojsci.
„Za svoja dela mora se odgovarati. To je rečeno još u Bibliji“, zaključio je Lavrov.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je Srbija spremna da ugosti pregovore o ukrajinskoj krizi. On je ponovio predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Beograd može biti neutralna platforma za razgovore.
„Predsednik Vučić je to već predložio, a ja sam danas ponovio da je Srbija spremna da primi delegacije svih strana radi pregovora o rešavanju ukrajinske krize“, rekao je Đurić.
Lavrov je pohvalio stav Srbije i istakao da Rusija ceni nezavisnu spoljnu politiku Beograda.
Lavrovove izjave potvrđuju da Moskva ne namerava da popusti pod pritiscima i da će nastaviti da brani teritorijalne dobitke postignute tokom specijalne vojne operacije. Jasno je da je Rusija spremna na pregovore samo pod svojim uslovima i da neće dozvoliti Zapadu da nameće rešenja koja su u suprotnosti sa njenim interesima.
Američko-ruski pregovori u Rijadu mogli bi doneti određene pomake, posebno ako Donald Tramp zauzme konstruktivan stav prema odnosima s Moskvom. Međutim, s obzirom na tvrd stav Zelenskog i evropskih lidera, teško je očekivati da će dogovor biti brzo postignut.
Sa druge strane, Lavrovova oštra kritika Evrope pokazuje da Rusija ne vidi evropske lidere kao ravnopravne pregovarače, već ih smatra poslušnim izvođačima volje Vašingtona. Ukoliko SAD odluče da promene svoju politiku prema Moskvi, Evropa će biti primorana da sledi taj kurs, bez obzira na dosadašnje izjave njenih lidera.
U svakom slučaju, predstojeći pregovori u Rijadu i mogući sastanak Putina i Trampa mogli bi označiti prekretnicu u rešavanju ukrajinskog sukoba i budućnosti odnosa dve najveće nuklearne sile sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
