Kako se broj ljudi koji su se borili protiv SARS-CoV-2 sve više povećavao, sve je važnije postajalo krucijalno pitanje: Koliko dugo će trajati njihov imunitet na novi koronavirus?
Nova Rokfelerova naučna studija nudi ohrabrujući odgovor koji sugeriše da su oni koji se oporave od COVID-19 zaštićeni od virusa najmanje šest meseci, a verovatno i mnogo duže.
Nalazi objavljeni u časopisu Nature pružaju utemeljene dokaze da imuni sistem „pamti“ virus i, što je sjajna vest, nastavlja da poboljšava kvalitet antitela čak i nakon što se zaraza smanji.
Antitela proizvedena mesecima nakon infekcije pokazala su povećanu sposobnost da spreče SARS-CoV-2, kao i njegove mutirane verzije poput južnoafričke varijante.
Istraživači su otkrili da ova poboljšana antitela proizvode imune ćelije koje su nastavile da se razvijaju, očigledno zbog kontinuirane izloženosti ostacima virusa skrivenih u crevnom tkivu.
Na osnovu tih nalaza, istraživači sumnjaju da bi, kada oporavljeni pacijent sledeći put naiđe na virus, odgovor bio i brži i efikasniji, sprečavajući ponovnu infekciju.
„Ovo je zaista uzbudljiva vest. Vrsta imunog odgovora koju ovde uočavamo može potencijalno da pruži zaštitu na neko vreme, omogućavajući telu da postigne brz i efikasan odgovor na virus prilikom ponovnog izlaganja“, kaže Majkl Nusenzvajg, profesor i šef laboratorije za molekularnu imunologiju, čiji tim prati i opisuje odgovor antitela kod pacijenata sa Covid-19 od ranih dana pandemije, u Njujorku.
Dugotrajno pamćenje
Antitela, koja telo stvara kao odgovor na infekciju, zadržavaju se u krvnoj plazmi nekoliko nedelja, ili meseci, ali njihov nivo vremenom značajno opada.
Imuni sistem ima efikasniji način suočavanja sa patogenima: umesto da neprekidno proizvodi antitela, on stvara memorijske B ćelije koje prepoznaju patogen i može brzo da oslobodi novu količinu antitela kada se s njim ponovo sretnu.
Ali, koliko dobro funkcioniše ovo pamćenje zavisi od patogena. Da bi razumeli slučaj sa SARS-CoV-2, Nusenzvajg i njegove kolege proučavali su reakcije antitela kod 87 osoba, u dve vremenske tačke: mesec dana nakon infekcije, a zatim ponovo šest meseci kasnije.
Kao što se i očekivalo, otkrili su da se njihov broj znatno smanjio, iako su antitela i dalje bila uočljiva do šestomesečnog perioda.
Laboratorijski eksperimenti pokazali su da je sposobnost uzoraka plazme učesnika, da neutrališu virus, smanjena pet puta.
Suprotno tome, memorijske B ćelije pacijenata, posebno one koje proizvode antitela protiv SARS-CoV-2, nisu opadale, a u nekim slučajevima čak su i malo porasle.
„Ukupan broj memorijskih B ćelija koje su proizvodile antitela, koja napadaju Ahilovu petu virusa, poznatu kao domen koji veže receptor, ostao je isti“, kaže Kristijan Gebler, lekar i imunolog u Nusenzvajgovoj laboratoriji. „To su dobre vesti, jer su vam one potrebne ako se ponovo susretnete sa virusom.“
Virusni slepi putnici
Bliži pogled na memorijske B ćelije otkrio je nešto iznenađujuće: ove ćelije su prošle kroz brojne runde mutacija, čak i nakon što se infekcija povukla, a kao rezultat toga antitela koja su proizvela bila su mnogo efikasnija od prvoobitnih.
Naknadni laboratorijski eksperimenti pokazali su da je ovaj novi set antitela mogao bolje da se prikači za virus i da može da prepozna čak i mutirane verzije istog.
„Bili smo iznenađeni kada smo videli da su se memorijske B ćelije neprestano razvijale tokom ovog vremena“, kaže Nusenzvajg. To se često dešava kod hroničnih infekcija, poput HIV-a, ili herpesa, gde se virus zadržava u telu, ali nismo očekivali da to uočimo kod SARS-CoV-2, za koji se smatra da napušta telo nakon što se infekcija povuče.“
SARS-CoV-2 se replicira u određenim ćelijama pluća, gornjeg dela grla i tankog creva, a zaostale virusne čestice, koje se kriju u tim tkivima, mogu da pokreću evoluciju memorijskih ćelija.
Da bi istražili ovu hipotezu, istraživači su se udružili sa Saurab Mehandruom, bivšim Rokefelerovim naučnikom i trenutno lekarom u bolnici Mount Sinai, koji je ispitivao biopsije crevnog tkiva kod ljudi koji su se oporavili od COVID-19 u proseku tri meseca ranije.
Kod sedam od 14 ispitanih pojedinaca, testovi su pokazali prisustvo genetskog materijala SARS-CoV-2 i njegovih proteina u ćelijama koje grade creva.
Istraživači ne znaju da li su ovi virusni ostaci još uvek zarazni, ili su to jednostavno ostaci mrtvih virusa. Tim planira da prouči više ljudi kako bi bolje razumeli kakvu ulogu mogu imati virusni slepi putnici u progresiji bolesti i u imunitetu.
Webtribune.rs
Izvor:
