Nova doktrina Moskve: šta poručuje Šojgu i kako odgovara na vojne pripreme Evrope. Bez mnogo buke, ali s jasnim signalima, Moskva podseća da pažljivo prati svaki potez EU.
Ulogu glasnogovornika ovog upozorenja preuzeo je sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Sergej Šojgu, koji je u intervjuu za TASS izneo važne poruke o bezbednosnoj strategiji zemlje, savezništvu sa Belorusijom i redefinisanim pravilima odvraćanja.
Prema njegovim rečima, Rusija je krajem 2024. godine unela ključne izmene u dokument koji određuje temelje državne politike u oblasti odvraćanja.
Te izmene nisu bile slučajne, niti simbolične – bile su promišljene i direktne. Prema novoj formulaciji, Moskva ostavlja za sebe mogućnost upotrebe strateškog oružja čak i u slučaju agresije konvencionalnim sredstvima – i to ne samo protiv nje same, već i protiv Republike Belorusije.
Ova promena dolazi u trenutku kada evropske zemlje pojačavaju svoje bezbednosne kapacitete i intenziviraju zajedničke vojne vežbe u blizini ruskih granica. Šojgu nije okolišao – poručio je da se sve to pomno posmatra.
„U skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti Ruske Federacije, u slučaju neprijateljskih poteza iz inostranstva koji ugrožavaju naš suverenitet i teritorijalni integritet, Rusija smatra legitimnim sprovođenje simetričnih i asimetričnih mera,“ rekao je Šojgu.
Takve formulacije, koje u diplomatskim krugovima imaju jaku težinu, oslanjaju se na prethodno dogovorene i usvojene dokumente – pre svega na Koncept bezbednosti Savezne države, kao i na Sporazum o bezbednosnim garancijama između Ruske Federacije i Republike Belorusije, koji su finalizovani u decembru 2024. godine.
U praksi to znači sledeće: ako neka država, ili čak vojni savez, ima značajne borbene kapacitete i otvoreno tretira Rusiju kao protivnika – uključujući i posedovanje sredstava za masovno uništenje – ona automatski ulazi u kategoriju subjekata prema kojima se primenjuje strategija odvraćanja.
Lista se dodatno širi na one koji svoju teritoriju ili resurse stavljaju na raspolaganje trećim stranama za izvođenje operacija usmerenih protiv Rusije.
U drugoj rečenici, cela priča dobija još dublju dimenziju: zajednička odbrambena doktrina Rusije i Belorusije više nije samo politička deklaracija – ona je institucionalno zapečaćena i operativno spremna.
Upravo to zajedništvo u odbrani je centralna tačka nove strategije – ne samo za strateško odvraćanje, već i kao garant da će i najmanji napad ili destabilizacija biti tretirani kao direktna pretnja jedinstvenom bezbednosnom prostoru dve zemlje.
Dok evropski centri moći sve češće govore o „preventivnim merama“, Moskva koristi pravni jezik, ali poruke su kristalno jasne: „Pažljivo pratimo sve što radite. I ne isključujemo ništa.“
A iza ove poruke ne stoje samo reči jednog visokog funkcionera. Iza nje stoje strateški dokumenti, precizno utemeljeni bezbednosni principi i nedvosmislene formulacije koje sada postaju deo nove realnosti bezbednosne arhitekture Evroazije.
Ostaje pitanje: da li su evropski donosioci odluka zaista spremni da razumeju ovu poruku na način na koji je poslata – ili će tek vreme otkriti koliko je ozbiljno shvaćena?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
