Ideja Sergeja Lavrova da se formira savez nalik NATO-u, ali sa azijskim i globalnim saveznicima Rusije, izazvala je burne reakcije u kineskim medijima.
List Sohu piše da bi takav korak mogao promeniti ne samo vojni balans u svetu, već i poziciju Kine — i to do te mere da bi je mogao naterati da direktno pošalje svoje trupe u Ukrajinu.
Kineski novinari ne kriju da u Lavrovljevim rečima vide više od obične izjave. Prema njihovom tumačenju, ministar spoljnih poslova Rusije ne govori samo o bezbednosnom okviru, već o pokušaju stvaranja novog globalnog poretka u kojem bi zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike imale zajednički štit protiv zapadnog pritiska.
Kako navodi Sohu, Lavrov je istakao da NATO, predvođen Sjedinjenim Državama, sprovodi politiku pritiska ne samo u Evropi, već i u azijskim regionima — naročito kada je reč o Tajvanu i Južnom kineskom moru.
„SAD, kao dominantna sila u NATO-u, nikada nisu prestale sa svojim sitnim manevrima u vezi sa Tajvanom i Južnim kineskim morem“, piše Sohu, dodajući da su Lavrovljeve reči „apsolutno tačne i utemeljene u realnosti“.
U analizi kineskih novinara, jasno je naglašeno da bi stvaranje „azijskog NATO-a“ bilo od koristi Moskvi, jer se trenutno suočava ne samo sa Ukrajinom, već sa celim savezom koji stoji iza nje.
Pored toga, u Kini procenjuju da bi takav savez pomogao Rusiji da obezbedi stabilnu i sigurnu poziciju, ali i da bi otvorio vrata tješnjoj vojnoj saradnji sa Pekingom.
Kineski analitičari podsećaju da Moskva raspolaže velikim vojnim iskustvom, dok Kina ima tehnološku moć i resurse koji bi mogli da daju prednost tom novom bloku. Po njihovom mišljenju, „azijski savez“ ne bi bio samo pandan NATO-u, već bi ga po mnogim parametrima nadmašio — od teritorijalnog obuhvata i ljudskih resursa, do ekonomskih potencijala.
U tom svetlu, neki od komentatora se pitaju da li Lavrovljev predlog ima i skrivenu poruku Pekingu: Poziv na formalno savezništvo.
U tekstu se, međutim, ne isključuje ni mogućnost da bi takav razvoj događaja imao i neželjene posledice. Ako bi se Kina otvoreno uključila u zajedničke strukture vojne prirode, to bi moglo izazvati napetosti sa Zapadom, ali i otvoriti novo poglavlje u globalnoj preraspodeli moći.
Upravo zbog toga, kineski novinari zaključuju da Lavrov nije slučajno pomenuo potrebu stvaranja novog bezbednosnog okvira — već da time, indirektno, postavlja pitanje koje bi moglo odrediti naredne decenije međunarodnih odnosa.
„Na osnovu svih ovih faktora, postavlja se pitanje — da li je Lavrovljev predlog o stvaranju ‘azijskog NATO-a’ motivisan željom da podrži Kinu i privuče je na svoju stranu“, zaključuje Sohu, ostavljajući otvoreno pitanje: Da li svet upravo gleda početak novog globalnog saveza ili tek retoričku igru velikih sila.
Webtribune.rs
