Pažljivo treba da analiziramo slučajeve poput Gibraltara i da se držimo određenih principa koji sigurno u budućnosti mogu biti samo povoljniji za nas po pitanju Kosova i Metohije.
Gibraltar je još jedan primer koji ukazuje da Srbija po pitanju Kosova i Metohije ne bi trebalo da radi ništa drugačije od onoga što rade ili su radile zemlje u sličnoj poziciji, ne odustajući od svoje teritorije, kaže za Sputnjik istraživač Instituta za evropske studije koji se posebno bavi prilikama na Pirinejskom poluostrvu Rajko Petrović.
[adsenseyu1]
Šef španske diplomatije Žozep Borel je ukaz Evropske unije kojim se Gibraltar tretira kao britanska kolonija ocenio diplomatskom pobedom Španije koja se 300 godina bori da povrati teritoriju na južnoj obali Pirinejskog poluostrva.
Posle poraza na bojnom polju, mirom u Utrehtu iz 1713. godine Gibraltar je postao prekomorska teritorija Ujedinjenog Kraljevstva na Pirinejskom poluostrvu, u strateški važnom Gibraltarskom prolazu koji spaja Atlantski okean i Sredozemno more. Od tada traju bezuspešni pokušaji Španije da vrati neveliku teritoriju od nepunih sedam kvadratnih kilometara na kojoj živi oko 30.000 stanovnika, na kojoj se nalaze britanski aerodrom, kao i vojna baza.
Španija smatra da će joj ovoga puta „bregzit“ doneti pobedu u sporu sa Velikom Britanijom povodom statusa Gibraltara. Krajem novembra prošle godine premijer Pedro Sančez je najavio da će Španija ponovo aktuelizovati svoj zahtev za zajednički suverenitet nad Gibraltarom nakon što Velika Britanija izađe iz Evropske unije.
Ukazom koji je EU donela februara ove godine, ta teritorija se, praktično, smatra kolonijom britanske krune, što je više od simbolične pobede za Madrid, smatra šef španske diplomatije. To, kako je „Tajms“ preneo izjavu Borela, znači da će za svaki budući sporazum koji se tiče Gibraltara, morati da se traži i saglasnost Španije.
Brisel je taj ukaz doneo kao deo sporazuma koji Britancima u slučaju „bregzita“ treba da osigura bezvizno kretanje u okviru EU.
Petrović kaže da je za EU primer sa Gibraltarom izuzetno važan.
„Oni na tom primeru hoće da pokažu da institucija Evropske unije, odnosno države EU kada su ujedinjene mogu da učine mnogo toga. Zbog toga je EU i donela taj ukaz koji je španski ministar spoljnih poslova Boreli protumačio kao priznanje da je reč o koloniji. Ako EU smatra da je Gibraltar kolonija Ujedinjenog kraljevstva onda ona defakto smatra da je to okupirana teritorija od strane Britanije na koju Španija ima puno pravo, pa i da tu teritoriju povrati“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On napominje da zvanični Madrid prethodnih meseci nije krio nezadovoljstvo zbog načina na koji je Velika Britanija tretirala Gibraltar i da je pre par meseci stao iza toga da se pitanje Gibraltara u slučaju izlaska Britanije iz EU ne može rešavati bez Španije.
Petrović ukazuje da je slučaj Gibraltara vrlo zanimljiv u kontekstu rešavanja našeg problema Kosova i Metohije. On podseća da je pre više od 300 godina nakon oružanog sukoba sa Velikom Britanijom, Španija u Utrehtu potpisala mir koji je po nju bio nepovoljan i stavio Gibraltar u situaciju u kakvoj je danas u političko-pravnom smislu.
„I pored toga što su potpisali taj sporazum, oni ga, međutim, očigledno smatraju nepravednim i iznuđenim potezom i nikada nisu odustali od svoje borbe za taj deo Pirinejskog poluostrva, bez obzira na to da li je Španija bila republika, diktatura ili parlamentarna monarhija, kao što je danas. Dakle, oni prilično dosledno pokazuju jedan princip i to protiv jedne izuzetno moćne zemlje kakva je Velika Britanija, i pokazuju da je uz strpljenje i uz posvećenost moguće izboriti se za tako nešto“, naglašava istraživač Instituta za evropske studije.
[adsenseyu4]
Petrović napominje da postoji još mnogo sličnih slučajeva u svetu, kakav je i odnos Kine prema Hongkongu. Kina je, kako su to uvek izjavljivali njeni zvaničnici, bila spremna da čeka koliko god je potrebno da povrati Hongkong.
„Naravno da se nameće zaključak da Srbija ne bi trebalo da radi ništa drugačije od onoga što su radile te zemlje. One su se borile i bore se za daleko manji deo svoje teritorije, čiji je i kulturni i istorijski značaj daleko manji, za razliku od naše situacije kada se postavlja pitanje da li ćemo se odreći jedne šestine naše teritorije koja ima istorijski i kulturno nemerljiv značaj za nas“, ističe Petrović.
On uz to dodaje da se geopolitičke prilike menjaju.
„Mislim da treba pažljivo da analiziramo ovakve slučajeve i da se prosto držimo određenih principa koji sigurno u budućnosti mogu biti samo povoljniji za nas“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
