Ne postoji međunarodno pravo, već samo pravo jačega. To je razlog zašto ništa neće biti od krivične prijave protiv nekadašnjeg predsednika Slovenije Milana Kučana zbog počinjenog ratnog zločina u Sloveniji nad ratnim zarobljenicima iz JNA, čime je 1991. godine počeo raspad SFRJ.
U danu u kojem se navršilo 28 godina od početka oružanog sukoba u Sloveniji, koji je predstavljao početak raspada SFRJ, list „Politika“ je objavio da je Tužilaštvu Srbije za ratne zločine podneta krivična prijava protiv bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana zbog ratnog zločina nad ratnim zarobljenicima i za genocid u leto 1991. godine.
[adsenseyu1]
Prijava se, osim na Kučana, odnosi na još petoricu tadašnjih slovenačkih funkcionera koje njen podnosilac, advokat Dušan Bratić smatra odgovornim zbog kršenja pravila Ženevske konvencije tokom oružanih sukoba koji su na teritoriji Slovenije trajali od 27. juna do 7. jula 1991. godine.
„Kučan ne samo da nije preduzeo ništa da kazni izvršioce, već je podsticao na izvršenja dela ratnih zločina, pa su do 8. jula 1991. godine izvršeni brojni ratni zločini nad civilima, među kojima su žene i deca pripadnika JNA, ranjenici, sanitetsko osoblje, zarobljenici, vojnici koji su položili oružje“, naveo je Bratić.
Naredba: Teška artiljerija!
Kučan je na sednici predsedništva SR Slovenije pročitao Dekret o otpočinjanju oružane akcije protiv SFRJ i naredio da se koristi teška artiljerija u napadima na jedinice JNA. On se obratio građanima Slovenije sa zahtevom da odbiju saradnju sa JNA i njihovim porodicama, uključujući i ukazivanje medicinske pomoći.
Kako prenose mediji, u nasilju koje je potom usledilo ubijeno je 44 pripadnika JNA, šest oficira, sedam podoficira, 30 vojnika, među kojima 11 nesrpske nacionalnosti, dok je 184 pripadnika JNA ranjeno.
Kakva je sudbina ove krivične prijave posle 28 godina?
Dokazi postoje
Advokat Toma Višnjić upućuje na postupak i objašnjava da Tužilaštvo prvo treba da ispita prijavu i da odluči hoće li da vodi istragu ili ne, odnosno da li će, faktički, da otvori predmet, ukazujući da je do toga još dug put.
Ako Tužilaštvo prihvati tu prijavu, vodiće istragu i preduzeće određene radnje u smislu prikupljanja informacija, da bi na osnovu njih odlučilo o tome šta će da radi, kaže Višnjić za Sputnjik.
[adsenseyu4]
„Mislim da to što se tiče Slovenije uopšte nije naivno u smislu da su se tamo zaista desila neka krivična dela koja u tom trenutku, u najmanju ruku, nisu bila u skladu sa običajima rata. A sad konkretno, za šta je podneta prijava i za koja dela, to treba da se ispita. Ja mislim da ima dokaza. Nešto od toga verovatno ima u materijalima koje je tada radilo vojno pravosuđe i nešto od tih tragova bi moralo da postoji u nekim dokumentima vojnog pravosuđa. Mada, kako su se ubrzano stvari dešavale, pitanje je da li je nešto od toga i preneto nazad kada se JNA povlačila“, ostavlja rezervu Višnjić.
On ipak dodaje da to nisu stvari koje su nepoznate.
„Ima tu pojedinačnih krivičnih dela u odnosu na oficire i njihove porodice. Ima tu svašta, ima ubistava. Nije to baš tako beznačajno kao da se nije ništa dešavalo, ali u konkretnom slučaju, na Tužilaštvu je da ispita. I na našem i na slovenačkom“, mišljenja je ovaj advokat.
Koga to uopšte zanima!?
Njegov kolega Toma Fila je pak mišljenja da od toga nema ništa zato što to više nikog ne zanima, što više niko neće hteti time da se bavi i smatraće da to nije u redu.
Na pitanje čime može biti obrazloženo odbijanje pokretanja postupka, naš poznati advokat odgovara — obrazloženjem prava jačega.
„To Evropa neće prihvatiti. Postoji ta takozvana međunarodna zajednica i to ona neće prihvatiti i to neće vredeti ništa“, ističe on, a na pitanje šta konkretno znači pravo jačega on je nedvosmislen.
„To znači da će biti onako kako kažu Amerika i njeni zapadni saveznici. Asanža su jurili, jurili i dobili odluku kakvu su hteli za njega. Ne vredi. Ne postoji međunarodno pravo, to je suština. Postoji samo pravo jačeg“, izričit je Fila.
On, ipak, smatra da je dobro što je ova krivična prijava podneta, jer će bar o tome da se govori.
„Imaće to dobru stranu zbog pisanja istorije. Kod nas u Srbiji ni oko Prvog srpskog ustanka nemamo saglasnost, a oko Prvog svetskog rata da i ne pričamo. Znate priču Mila Đukanovića o okupaciji Crne Gore od strane Srbije. Svi smo se šokirali kad smo je čuli. Dakle, ni Prvi rat nije jasan, kakav Drugi, a tek 1991. godina“, napominje Fila.
„Pitanje je sa koje pozicije se na krivičnu prijavu gleda, a gledaće se sa pozicije: ’Odnosi Srbije i Slovenije su dobri i tu ne treba ništa čačkati‘“, zaključuje za Sputnjik naš poznati advokat.
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
