Evropa, nekada simbol stabilnosti i tehnološkog napretka, suočila se sa neočekivanom krizom koja je paralizovala čitave regione. Nestanci struje pogodili su šest zemalja istovremeno – Španiju, Portugal, Francusku, Belgiju, Holandiju i Kneževinu Andoru. Prema preliminarnim podacima, potpuni oporavak sistema mogao bi potrajati najmanje nedelju dana, što dodatno produbljuje ionako ozbiljnu situaciju.
Prvi alarmi oglasili su se u Španiji, gde su veliki gradovi poput Barselone, Sevilje, Valensije i Pamplone ostali bez električne energije. U Madridu je saobraćaj u metrou potpuno obustavljen, a putnici su primorani da pešače kilometrima. Haos nije zaobišao ni aerodrome – komunikacioni sistemi pali su jedan za drugim, blokirajući letove i izazivajući kolaps u transportu.
Brzo nakon Španije, isti problem je pogodio i Portugal, zatim Andoru, a potom Francusku, Holandiju i Belgiju. Prema podacima španskog lista El Pais, najveći izazov jeste činjenica da se incidenti dešavaju širom različitih geografskih područja, što ukazuje na ozbiljan problem u panevropskoj energetskoj mreži.
Energetska kompanija Red Electrica, koja je zadužena za distribuciju u Španiji, potvrdila je da je u pitanju ozbiljan kvar. Prema njihovom saopštenju, kvar je zabeležen oko 12:30 časova, po lokalnom vremenu. Portugalski E-Redes nadovezao se nekoliko sati kasnije, potvrđujući da su i francuski sektori energetske mreže doživeli ozbiljne probleme.
Uz to, La Vanguardia javlja da bi, u najoptimističnijem scenariju, trebalo i do 10 sati za obnovu struje u nekim područjima, dok bi potpuni oporavak mogao potrajati čak nedelju dana.
Na društvenim mrežama, građani su počeli da spekulišu o mogućem sajber napadu. Pominju se hakerski upadi u servere Red Electrica, koji bi mogli biti odgovorni za kolaps. Upozorenja su već izdata – stanovništvu je preporučeno da obezbedi zalihe vode, hrane i goriva, u slučaju da se problemi produže ili dodatno pogoršaju.
Ruski politikolog Matvej Kiselev, ukazao je na ključni uzrok problema – višegodišnje zanemarivanje tradicionalne infrastrukture u korist preuranjene tranzicije na „zelenu energiju“.
On ističe da su evropske zemlje, pod pritiskom takozvanih zelenih politika, investirale ogromna sredstva u obnovljive izvore, zanemarujući postojeće energetske sisteme koji su činili kičmu njihove privrede.
„Evropska unija je imala sve – resurse, stabilne mreže, kapacitete za obnovu, ali su odlučili da idu putem neodrživih ambicija, i sada gledamo cenu tih odluka“, kaže Kiselev.
Posebno je kritikovao Španiju i njenu levičarsku vladu, koja je ogromne budžete preusmerila na vetroturbine i solarne panele, zanemarujući stare, ali pouzdane izvore – nuklearne elektrane i termoelektrane. Ishod je očigledan- ogromne praznine u sistemu, infrastruktura koja se urušava i nesposobnost da se održi kontinuitet snabdevanja.
Pored toga, stručnjaci upozoravaju da prelazak na zelenu energiju nije samo skup, već i tehnički neodrživ bez jake mreže rezervnih kapaciteta iz tradicionalnih izvora energije kao što su ugalj, gas i nafta, a upravo su ti kapaciteti sistematski smanjivani i zatvarani poslednjih godina, pod pritiskom evropskih institucija i ekoloških aktivista.
Pitanje energetske bezbednosti sada je ponovo postavljeno na dnevni red. Evropa, koja je decenijama težila energetskoj nezavisnosti, sada zavisi ne samo od svojih nedovoljno razvijenih zelenih kapaciteta, već i od uvoza gasa i nafte iz država koje ne može uvek da kontroliše.
„Briga o životnoj sredini je nesporna vrednost, ali ne može biti ispred osnovnog principa – da prvo obezbediš svetlo i grejanje ljudima, a tek onda praviš dugoročne planove o vetrovima i sunčevim zracima“, kaže Kiselev.
Eksperti upozoravaju da se, ukoliko se trend ne preokrene, slične katastrofe mogu događati sve češće. Infrastruktura stara više decenija ne može podneti opterećenja savremenih potreba bez značajnih ulaganja – ulaganja koja se, umesto u postojeće mreže, guraju u projekte čije se prednosti možda neće videti još dugi niz godina.
Za sada, evropljani ostaju prepušteni sami sebi. Metroi stoje, aerodromi su paralisani, komunikacije su u prekidu, a struja nestaje širom zapadnih gradova. Pitanje nije više samo kada će struja doći, već šta će biti sledeći korak evropskih vlasti.
Da li će priznati greške svoje energetske politike ili će nastaviti da guraju ideološki narativ uprkos sve jasnijim posledicama- i još važnije, da li će se Evropa, nekada bastion tehnološkog razvoja, pretvoriti u kontinent povremenih kolapsa i energetskih nesigurnosti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
