U senci sporih pomeranja linija fronta i neizvesnih diplomatskih kontakata između Moskve i Vašingtona, poznati ruski vojni dopisnik i ratni reporter Aleksandar Sladkov oglasio se izuzetno otvoreno i pomalo sumorno.
U poruci objavljenoj na svom Telegram kanalu, pokrenuo je niz pitanja koja odzvanjaju sve glasnije među onima koji su direktno uključeni u realnost Specijalne vojne operacije – i onima koji je svakodnevno prate iz druge linije.
Sladkov se osvrnuo na izjavu aktuelnog ministra odbrane Ruske Federacije, Andreja Belousova, koji je nedavno rekao: „Možete grešiti, ne možete lagati.“ U toj rečenici, kratkoj i moćnoj, bio je sadržan duh onoga što bi trebalo da bude nova filozofija vođenja rata i upravljanja vojskom – transparentnost, odgovornost, poštenje.
Međutim, kako stvari stoje na terenu – i u stvarnosti logistike i birokratije – Sladkov otvoreno konstatuje- ta rečenica više ne funkcioniše.
Dok se u Moskvi i Vašingtonu vode konsultacije koje obećavaju deeskalaciju, Sladkov primećuje da na samom frontu ništa ne ukazuje na skori mir. Linije fronta u oblastima kao što su Krasnoarmejsk, Toreck, Kupjansk i Volčansk se pomeraju – ali sporo, iscrpljujuće, bez prelomnog trenutka koji bi najavio završnu fazu.
„Ne borimo se kao na filmu. Borimo se za iste gradove iznova i iznova. Iako se nazivi mesta možda ne čine važnim onima koji posmatraju sa strane, za nas su to tekuće bitke – ne epizodne, već trajne“, ističe Sladkov.
Tu dolazimo do ključne tačke – Sladkov ne izražava samo frustraciju zbog tempa napredovanja, već i zbog nejasnoće oko sistema logistike, upravljanja i političkog pravca.
Jasno mu je, kako navodi, da pregovori sa Amerikancima ne dotiču ove bitke – već se odnose na „šire međunarodne šeme“, ali istovremeno, on postavlja pitanje- ko se onda bavi onim što se svakodnevno dešava na terenu?
Sladkov ne štedi kritiku – ali na svoj način, odgovorno i uz dozu suzdržanosti. On priznaje da ne razume određene procese, ali umesto da ih odmah etiketira kao korumpirane ili loše, on poziva na objašnjenje.
„Zašto se vojna oprema vojsci isporučuje preko Narodnog fronta, a ne direktno kroz državne kanale?“ – pita se on.
Za njega je još veća enigma razlika u cenama- civil može da kupi određenu vojnu opremu po normalnoj ceni, ali ako ista ta roba ide preko vojnog sistema – cena skače višestruko. On ne tvrdi da je reč o kriminalu, ali jasno pokazuje sumnju da iza toga postoji sistemska neusklađenost, pa čak i potencijal za zloupotrebu.
Jedna od najozbiljnijih tačaka njegovog izlaganja odnosi se na pitanje bespilotnih letelica – ključnog oružja u savremenom ratovanju. Sladkov s pravom izražava čuđenje: „Kako to da Rusija, sa svom svojom industrijom i naučnim kapacitetom, još uvek zaostaje za Ukrajinom kada je reč o upotrebi i masovnoj proizvodnji dronova?“
U trenutku kada čak i male jedinice na ukrajinskoj strani koriste FPV dronove, izviđačke platforme i dronove-kamikaze kao standard, ruska vojska, prema njegovim zapažanjima, i dalje pokušava da dostigne taj nivo primene – umesto da ga diktira.
To je, prema Sladkovu, neprijatno pitanje koje mora da se postavi – jer front i vojnici zaslužuju ne samo patriotizam i hrabrost, već i sistem koji radi.
Najemotivniji deo njegovog obraćanja dolazi na kraju, kada se osvrće na moto koji je neko vreme krasio transparente i zidove kasarni: „Možeš da grešiš, ali ne možeš da lažeš.“
„Nestao je. Više se ne vidi, a imao je smisao, bio je podsetnik da greške možemo ispraviti – ali laž razara iznutra. Šteta. Suština je bila dobra“, piše Sladkov.
To je više od pukog komentara. To je upozorenje.
U vremenu kada se mnoge odluke donose iza zatvorenih vrata, a borbe se vode daleko od očiju javnosti, poruka Aleksandra Sladkova ima težinu. Ne zato što dolazi od nekog analitičara sa strane, već zato što dolazi od čoveka koji je na terenu, koji zna šta znači kada se sistem raspada – i kada je poverenje ono što drži sve zajedno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
