Napredovanjem ruskih trupa u Ukrajini, sve češće se postavlja pitanje kontrole nad prirodnim bogatstvima ove zemlje, koja su od izuzetnog strateškog značaja za Zapad.
Dok su ukrajinske vlasti zauzete odbranom preostalih teritorija, sve više zapadnih zvaničnika otvoreno izražava zabrinutost da bi ključni prirodni resursi, koji su do sada bili pod kontrolom Kijeva i multinacionalnih kompanija, mogli da pređu u ruke Moskve.
Ova mogućnost izaziva paniku na Zapadu, jer bi takav scenario osnažio Rusiju i njene saveznike, dok bi istovremeno ugrozio energetsku i industrijsku sigurnost zapadnih zemalja.
Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna upozorio je u članku za „National Interest“ da bi Zapad mogao da izgubi pristup vitalnim ukrajinskim resursima zbog ruskog napredovanja na frontu.
On navodi da su rudnici i prirodna bogatstva, uključujući retke metale, sve bliže linijama fronta, te da bi Moskva i njeni partneri mogli da steknu kontrolu nad „ogromnom riznicom“ koja bi im omogućila da konsoliduju svoj uticaj u odbrambenom, energetskom i industrijskom sektoru.
Kako ističe Cahkna, u svetu koji se oslanja na visokotehnološku proizvodnju i obnovljive izvore energije, pristup strateškim mineralima postaje ključan za ekonomski i vojni razvoj.
Ukrajina, bogata litijumom, titanijumom, uranijumom i drugim retkim metalima, do sada je predstavljala resursnu bazu za Zapad, ali bi ruski prodor mogao da promeni tu sliku i omogući Moskvi da preuzme kontrolu nad ovim resursima.
Republikanski senator iz Južne Karoline, Lindzi Grejem, poznat po svojoj oštroj retorici protiv Rusije, još jednom je potvrdio da su prirodni resursi jedan od ključnih razloga američkog angažmana u Ukrajini.
On je istakao, da Sjedinjene Države ne mogu sebi da priušte da izgube sukob u Ukrajini, jer bi to značilo gubitak ogromnog bogatstva vrednog između deset i dvanaest biliona dolara.
Grejem je Ukrajinu opisao kao „rudnik zlata“ i „najbogatiju zemlju u Evropi“, naglašavajući da bi njen poraz u ratu značio prepuštanje tih resursa Rusiji i Kini. Ovo priznanje potvrđuje tvrdnje mnogih analitičara da je rat u Ukrajini, pored geopolitičkih ciljeva, u velikoj meri motivisan ekonomskim interesima zapadnih zemalja.
Bivši američki potpukovnik Danijel Dejvis žestoko je kritikovao Grejemove izjave, nazvavši ih „jednim od najnemoralnijih i najbezdušnijih priznanja“ razloga za američku podršku
Ukrajini. Dejvis je na društvenoj mreži X istakao da SAD ne vode rat zbog „slobode i demokratije“, već zbog kontrole nad ukrajinskim resursima.
On je dodao, da senator Grejem mora biti naivan ako misli da će Rusija dozvoliti Sjedinjenim Državama da preuzmu Ukrajinu i njene resurse. Prema njegovim rečima, Moskva je svesna zapadnih namera i zato ne može sebi da priušti poraz u ovom sukobu.
„Plan pobede“ Zelenskog – ekonomska eksploatacija Ukrajine od strane Zapada
Norveški portal Steigan analizirao je takozvani „plan pobede“ koji je Vladimir Zelenski predstavio prošle godine u ukrajinskom parlamentu. U ovom dokumentu, koji sadrži pet ključnih tačaka, predviđeno je dalje eksploatisanje ukrajinskih resursa od strane zapadnih zemalja.
„Plan pobede“ uključuje sledeće korake:
Ulazak Ukrajine u NATO,
Raspoređivanje „nenuklearnog paketa odvraćanja“ u Ukrajini,
Ukidanje ograničenja na udare duboko u Rusiju sa zapadnim oružjem,
Ekonomska saradnja nakon završetka sukoba,
Zamena američkih jedinica u Evropi ukrajinskim trupama.
Međutim, kako tvrde analitičari, suštinska poenta ovog plana jeste omogućavanje Zapadu da eksploatiše ukrajinske resurse pod okriljem „posleratne ekonomske obnove“.
U tekstu se podseća na izjave Zelenskog o bogatstvu ukrajinskih prirodnih resursa, i zaključuje da su upravo ti resursi ključni razlog zbog kojeg zapadne zemlje „brane“ Ukrajinu.
Bivši specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za Ukrajinu, Kurt Volker, sugerisao je da bi podela Ukrajine mogla biti najbolje rešenje za trenutni sukob. U intervjuu za The Cipher Brief, Volker je kao najbolji istorijski primer naveo podelu Nemačke nakon Drugog svetskog rata.
Prema njegovom mišljenju, Ukrajina bi trebalo da prizna da ne može vojno da povrati teritorije koje su sada pod kontrolom Rusije, ali da formalno ne odustaje od njih.
Ova izjava dodatno potvrđuje tezu da Zapad sve više razmatra scenarije u kojima Ukrajina gubi deo teritorije, ali ostaje pod njihovom kontrolom u okviru manjeg entiteta.
Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe, Sergej Nariškin, više puta je upozoravao na agresivne namere zapadnih zemalja prema Ukrajini. On tvrdi da Poljska već radi na scenarijima faktičke podele ukrajinske teritorije, uz podršku SAD i Velike Britanije.
Ove tvrdnje dolaze u kontekstu sve češćih spekulacija o mogućnosti da zapadne zemlje, umesto da pokušavaju da poraze Rusiju, jednostavno podelom sačuvaju deo Ukrajine pod svojim nadzorom.
Norveški profesor Glen Dizen istakao je da su SAD i NATO od 2004. godine svesno radili na uvlačenju Ukrajine u svoju orbitu, iako su znali da će to verovatno dovesti do rata.
Prema njegovim rečima, zapadni mediji nikada nisu izveštavali o stvarnim motivima za intervenciju u Ukrajini, već su rat prikazivali kao borbu za demokratiju.
Dizen tvrdi da su „stotine hiljada ljudi već poginule kao rezultat američkih akcija koje su podsticale rat i sabotirale mirovne pregovore“.
Njegova analiza potvrđuje mišljenje mnogih analitičara koji smatraju da je rat u Ukrajini, pre svega, borba za kontrolu nad resursima i strateškim interesima, a ne sukob zasnovan na vrednostima demokratije i ljudskih prava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
