Da li će Evropa dobiti novu, samostalnu državu? Današnji izbori u Škotskoj pokazaće da li većina Škota želi nezavisnost od Velike Britanije.
Kao i to da li želi ponovno članstvo u EU.
Ne, Sark ne liči na neku pograničnu reku dok polako krivuda kroz zelena polja.
Vozila jure bez zaustavljanja preko malog kamenog mosta, piše DW.
Pa ipak, tuda prolazi granica, nevidljiva i neugledna. Ona deli Škotsku i Englesku.
Ali po mnogima koji žive na severnoj strani Sarka, ta nevidljiva granica uskoro bi trebalo da se pretvori u vidljivu. Oni žele da napuste Ujedinjeno Kraljevstvo.
Što dalje od Londona, britanskog premijera Borisa Džonsona i Bregzita. I nazad u Evropsku uniju.
Parlamentarni izbori koji se održavaju danas pokazaće i to da li je većina Škota za nezavisnost.
Kao glavni favorit važi Škotska nacionalna stranka (SNP), na čijem je čelu predsednica škotske vlade Nikola Sterdžon.
Ona želi novi referendum o otcepljenju. Sigurno će osvojiti najviše glasova na izborima, a vrlo je verovatno i da će moći da formira vladu sa strankom Zeleni, koja je takođe sklona nezavisnosti Škotske.
Apsolutna većina
Samo, da li će to biti dovoljno za apsolutnu većinu? Jer samo u tom slučaju, prema procenama stručnjaka, premijer Džonson neće moći da odbije raspisivanje novog referenduma o nezavisnosti Škotske.
To kod ljudi kao što je Ejmi izaziva zabrinutost. Ona sa suprugom i troje dece živi u Engleskoj, ali radi u škotskom mestu Gretna Grin, odmah iza granice.
„Zašto da ovo ovde razdvajamo?“, pita se Ejmi. „Pa to i ne može da se razdvoji“.
Ekonomska povezanost Škotske i ostalih delova Velike Britanije je ogromna.
Obim trgovine višestruko je veći od onog između Škotske i EU. Naučnici sa univerziteta Londonska škola ekonomije izračunali su da bi nezavisnost Škotske bila i do tri puta skuplja od Bregzita. To bi važilo i u slučaju da Škotska, u skladu s planovima premijerke Sterdžon, ponovo pristupi Evropskoj uniji.
Na tu ekonomsku problematiku ukazuje i škotski ogranak Džonsonove Konzervativne stranke. Koju bi valutu Škotska trebalo da koristi, pogotovo bez sopstvene centralne banke? „Postoji mnoštvo pitanja kada je reč o odnosima sa EU na koja SNP mora da odgovori“, kaže Merdo Frejzer, finansijsko-politički stručnjak Konzervativne stranke.
Konzervativci se bore za „supervećinu“
Protivnici nezavisnosti mogli bi da imaju koristi od podele među zagovornicima otcepljenja Škotske.
Aleks Salmond, koji je pre Nikole Sterdžon bio premijer Škotske i predsednik i SNP, nedavno je osnovao sopstvenu stranku.
On, doduše, naglašava da je njegov cilj „supervećina“ za nezavisnost, ali zbog izbornog sistema njegova nova partija mogla mi da oduzme glasove SNP. Korist od toga imali bi konzervativci, smatra Frejzer.
Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da pristalice ostanka u Ujedinjenom Kraljevstvu imaju malu prednost, i to nakon što su zagovornici otcepljenja mesecima vodili u anketama.
Frejzer pretpostavlja da je razlog tome što posledice Bregzita ipak nisu ispale tako strašne kako su se mnogi pribojavali.
Osim toga, dodaje, Velika Britanija je dobila na ugledu zbog uspešne kampanje vakcinacije protiv korone.
Ali politikolog Piter Linč upozorava na veliku popularnost Nikole Sterdžon, koja je uspešno vodila Škotsku u doba pandemije.
Kada bi se ona na nekim izborima direktno susrela sa Borisom Džonsonon, verovatno bi odnela uverljivu pobedu.
Džonson mora da padne?
Angus Robertson, kandidat SNP nemačkog porekla, smatra da je vreme da Škoti krenu svojim putem.
Kaže da se britanska vlada ne brine za taj deo zemlje i ističe: „U Londonu vladaju torijevci koji u ovoj zemlji, Škotskoj, od 1955. nisu pobedili ni na jednim izborima“.
Robertson takođe podseća da je skoro dve trećine Škota na referendumu 2016. glasalo protiv Bregzita.
Ali za raspisivanje referenduma postoji jedna ozbiljna prepreka: to nije moguće bez pristanka Borisa Džonsona. A on je već jasno rekao da njegovog pristanka neće biti.
I kaže da je referendum iz 2014, na kojem je tesna većina glasala za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu, bila „generacijska odluka“.
SNP to ne želi da prihvati i ističe da je Bregzit promenio početne pozicije. Argument te stranke glasi: britanska vlada se ponaša nedemokratski ako ignoriše volju ljudi u Škotskoj.
Angus Robertson veruje u pobedu, jer pravo glasa imaju i mnogi stranci koji žive u Škotskoj. A oni su, naglašava, većinom proevropski orijentisani i često glasaju za SNP.
Tu je i demografija: skoro tri četvrtine mladih Škota podržava nezavisnost, dok stariji uglavnom žele da ostanu u Britaniji. „Mi ćemo pobediti“, uveren je Robertson.
(dw)
