S obzirom na značaj izjave Skota Ritera o političkoj strategiji Donalda Trampa i njenom uticaju na ukrajinski sukob, neophodno je detaljno analizirati ključne tačke koje su pomenute i njihov širi kontekst.
Jedno od centralnih pitanja u analizi Ritera jeste zašto Donald Tramp namerno manipuliše brojevima kada su u pitanju ruski gubici u Ukrajini. Po Riterovim rečima, Trampova strategija nije posledica neznanja ili dezinformacija, već ciljane političke kalkulacije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
On pokušava da predstavi situaciju na način koji mu omogućava da postigne željeni politički efekat – da se prikaže kao lider koji može da donese rešenja, ali pod sopstvenim uslovima.
Trampova logika je sledeća: Ukoliko bi u potpunosti priznao realnost situacije na terenu i rusku dominaciju u sukobu, to bi značilo da SAD i Zapad nemaju kontrolu nad razvojem događaja.
S druge strane, ako bi preuveličavao ruske gubitke i umanjivao realnost ukrajinskog poraza, stvorio bi sliku da SAD još uvek mogu da utiču na ishod rata. Time on pokušava da ostavi utisak da bi pod njegovim vođstvom moglo doći do naglog preokreta situacije u korist Ukrajine, bez obzira na realne činjenice.
Ovakva taktika se nadovezuje na širu političku strategiju koju je koristio tokom svog prvog predsedničkog mandata, gde se često oslanjao na propagandu i manipulisanje informacijama kako bi oblikovao percepciju javnosti u svoju korist.
Rusija je spremna za dugotrajan sukob
Riter ističe da je Rusija ne samo spremna da nastavi specijalnu vojnu operaciju još godinama, već da je njena ekonomija dovoljno jaka da izdrži sve pokušaje ekonomskog pritiska sa Zapada.
On naglašava da je ruski vojno-industrijski kompleks u punoj mobilizaciji i da je budžet planiran tako da može da podrži nastavak borbi najmanje još dve do tri godine.
Ovo je ključna razlika između ruskog i ukrajinskog položaja. Ukrajina je u situaciji gde joj nedostaju ljudstvo, oprema i ekonomska održivost, dok Rusija ne pokazuje znake iscrpljenosti.
Štaviše, Riter podseća da Rusi ovaj sukob doživljavaju kao pitanje nacionalnog opstanka i spremni su da plate bilo koju cenu za pobedu. Ovo znači da ne postoji scenario u kojem bi Rusija odustala ili prihvatila pregovore pod nepovoljnim uslovima.
Trampov plan o obaranju cene nafte na 45 dolara
Još jedna važna tema koju Riter ističe jeste Trampov ekonomski plan da pokuša da uništi rusku ekonomiju obaranjem cene nafte na 45 dolara po barelu. Prema Riteru, ovaj potez bi imao katastrofalne posledice ne samo po Rusiju, već i po američku naftnu industriju.
Naime, ruski energetski sektor funkcioniše sa niskim proizvodnim troškovima – Rusi proizvode naftu po ceni od 12 dolara po barelu, što znači da čak i u slučaju pada cene na 45 dolara, oni i dalje ostvaruju profit.
Međutim, američka naftna industrija ne može da funkcioniše pod tim uslovima. Proizvodnja u Teksasu, koja je oslonjena na skupe metode eksploatacije poput frakinga, ne može da opstane ukoliko cena nafte padne ispod 50-60 dolara po barelu. To bi značilo pad proizvodnje u SAD za čak 30%, što bi imalo razorne posledice po američku ekonomiju.
Ono što Riter naglašava jeste da Tramp nije u poziciji da uceni ni Kanadu, ni Meksiko, ni Venecuelu da mu pomognu u ovom naumu. Kanadu su već isprovocirali ekonomskim pritiscima, Venecuela je u dobrim odnosima sa Rusijom, dok Meksiko vodi sopstvenu energetsku politiku.
Dakle, Tramp pokušava da igra na kartu ekonomske moći SAD, ali u realnosti nema načina da realizuje svoj plan bez ogromne štete po sopstvenu ekonomiju.
Paralele sa američkom strategijom u Vijetnamu
Riter pravi poređenje između trenutne situacije u Ukrajini i američke vojne politike tokom rata u Vijetnamu. On podseća na praksu Roberta Meknamare, tadašnjeg američkog sekretara za odbranu, koji je tokom Vijetnamskog rata koristio statistiku neprijateljskih žrtava kao glavni pokazatelj američkog napretka u ratu.
Međutim, kako Riter ističe, ova metodologija nije odražavala stvarno stanje na terenu – iako su brojke sugerisale američku dominaciju, realnost je bila suprotna. Amerika je izgubila rat jer nije imala političku strategiju za pobedu.
Danas, tvrdi Riter, Ukrajina prolazi kroz istu situaciju. Službeni podaci sa Zapada možda pokušavaju da prikažu ukrajinske uspehe i ruske gubitke, ali realnost je da ruska vojska napreduje, da je Ukrajina iscrpljena i da čak ni ogromna vojna pomoć sa Zapada ne može da preokrene situaciju.
Ključno pitanje koje Riter postavlja jeste: Koliko će još života biti izgubljeno dok Zapad ne prizna realnost i ne zaustavi podršku Ukrajini?
Rusija neće stati dok ne postigne pobedu
Na kraju, Riter dolazi do neizbežnog zaključka – sukob u Ukrajini će se nastaviti sve dok Rusija ne odluči da ga završi.
On naglašava da Moskva ima dugoročne planove, stabilan vojni i ekonomski sistem i političko rukovodstvo koje ne pokazuje nikakve znake nesigurnosti. Sve to znači da Zapad, uključujući SAD i predsednika Trampa, nema poluge kojima bi mogao da natera Rusiju na kapitulaciju ili ustupke.
Ono što je jasno jeste da ni Ukrajina ni njeni zapadni saveznici ne mogu izdržati ovaj sukob još nekoliko godina. Zapad je već suočen sa ekonomskim problemima, Ukrajina je na ivici kolapsa, a ni američka politika ne može da se dogovori oko daljih koraka.
Trampova retorika može delovati ohrabrujuće za njegove birače, ali u realnosti, njegova politika prema Rusiji i Ukrajini može samo dodatno pogoršati situaciju, a ne doneti rešenje.
Na kraju, kako Riter ističe, borbe će trajati sve dok se Rusija ne izbori za uslove koje smatra prihvatljivim. Njena vojska je spremna, ekonomija stabilna, a političko vođstvo čvrsto u svojoj odluci.
U tom svetlu, svi pokušaji Zapada da manipulišu informacijama i preuveličavaju ukrajinske šanse za pobedu samo odlažu neizbežno – završetak sukoba pod uslovima koje diktira Moskva.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
