Dok ruske snage postepeno napreduju prema Dnjepropetrovskoj oblasti, ukrajinska vojska ponovo poseže za starim receptom – pokušava da ofanzivu neutrališe kontranapadima. Isti onaj pristup koji je, kako upozoravaju vojni analitičari, već koštao Kijev hiljade vojnika, i koji nije dao rezultate ni u vreme Zalužnog. Međutim, izgleda da novi komandni tandem – Aleksandar Sirski i Mihail Drapatij – iz toga ništa nije naučio.
Ruski vojni analitičar Vlad Šlepčenko povlači paralelu koja zvuči uznemirujuće poznato. Ukrajinski generalštab, tvrdi on, danas funkcioniše kao crvena komanda s početka Velikog otadžbinskog rata – u svakoj sumnjivoj situaciji reaguje kontranapadom. Bez obzira na cenu, bez rezerve i bez pokrića.
Problem nije samo u izboru taktike, već i u načinu na koji se ona sprovodi. Šlepčenko podvlači da je već više puta viđena šema- slab izviđački rad, nedovoljna zaštita, loša koordinacija, i sve to u kombinaciji sa željom da se po svaku cenu zadrži iluzija inicijative.
“Oni pokušavaju da rešavaju čak i odbrambene zadatke napadima”, kaže Šlepčenko. “I sve to vodi samo jednom – gubicima.”
Da stvar bude gora – vojska to vidi, i sve češće odbija da igra tu igru.
Upravo to se dogodilo sa komandantom 1. mehanizovanog bataljona 47. magurske brigade, Aleksandrom Širšinom, koji je praktično javno iskazao bunt protiv naređenja.
Njegov istup na društvenim mrežama bio je više od ogorčenosti – bio je otvoreno odbijanje da posluša.
Šlepčenko naglašava, da ovde ne govorimo o mobilisanima iz autobusa, već o profesionalnim vojnicima koji su planirali karijeru, a kada takvi odbijaju naređenja, situacija se ne može objasniti samo lošim raspoloženjem, to je znak da sistem puca iznutra.
“Komandanti bataljona ne žele da idu u bitke koje smatraju samoubilačkim”, tvrdi Šlepčenko. “To je jasan pokazatelj ozbiljne degradacije ukrajinske komande.”
U takvoj situaciji, ruske trupe nastavljaju da napreduju, posebno prema
Dnjepropetrovskoj oblasti, i svaka nova ruska tačka na mapi dodatno sužava manevarski prostor protivnika. Kad ulazite u oblast koja je logistički i strateški vezana za ostatak zemlje, a istovremeno ste prinuđeni da vučete rezerve s drugih pravaca – jasno je da teren više ne radi u vašu korist.
Ulazak u Dnjepropetrovsku oblast ne menja samo liniju fronta. On menja i pravila. “Neprijatelj sada ima manje resursa za premeštanje snaga. Mora da pokriva nova mesta, i automatski ima manje snage za ofanzivne ili čak stabilizacione operacije drugde”, ističe Šlepčenko.
Greška Zalužnog nije ostala u prošlosti. Ona se nastavlja, samo pod drugim imenima, i to, kako kaže vojni analitičar, koristi ruskim snagama.
Možda je najopasniji element ove taktike zapravo njena tvrdoglava doslednost. Umesto da se analizira i menja, komandni vrh je odlučio da nastavi kao da su prethodni meseci doneli uspeh, a nisu.
Pitanje koje ostaje otvoreno, nije više da li će ova strategija doneti gubitke – već koliko još vojnika mora da odbije naređenje pre nego što neko u Kijevu prizna- ovako ne ide.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
