Siromaštvo u Nemačkoj poraslo: Planiraju da štede na hrani, odeći i obući …

Pandemija je u Nemačkoj uvećala nejednakost, prenosi agencija DPA. Stopa rizika od siromaštva od 16,6 odsto je 2021. bila najviša u poslednjih nekoliko godina, saopštilo je Udruženje za socijalnu jednakost.

Međutim, u Nemačkoj siromaštvo ne znači glad ili beskućništvo, već se odnosi na ljude sa platama manjim od 60 odsto od prosečne.

Oko 13,8 miliona ljudi u Nemačkoj, prema „Izveštaju o siromaštvu 2022“, živi ispod granice siromaštva – 600.000 više nego pre pandemije. S obzirom na uporno visoku inflaciju, udruženje očekuje dalje pogoršanje situacije i pozvalo je vladu da osmisli paket olakšica za domaćinstva sa niskim primanjima.

„Rezultati su šokantni, pandemijski efekti na privredu su više nego vidljivi“, rekao je u sredu izvršni direktor udruženja Ulrih Šnajder. On je dodao da se siromaštvo poslednjih godina nikada nije tako brzo širilo kao za vreme pandemije.

Izveštaj je zasnovan na podacima saveznog zavoda za statistiku.

Nemci zbog skupoće planiraju da štede na hrani, odeći…

Mnogi Nemci, zaposleni ali i oni koji traže posao, planiraju da zbog velikog skoka cena smanje izdatke za hranu, odeću i obuću, a to posebno važi za građane sa nižim primanjima.

To je pokazala anketa Fondacije Hans Bekler predstavljena u sredu. Anketa je od kraja aprila do početka maja obuhvatila oko 6.200 radno sposobnih.

Pokazalo se da, bez obzira na visinu primanja, 39 odsto svih ispitanika planira da kupuje manje namirnica i delikatesa, poput čaja, čokolade, kafe, kao i alkohola i duvana. Čak 10 odsto je reklo da namerava da to učini u „većoj meri“.

Kad je reč o odeći i obući, više od polovine učesnika ankete (53 odsto) takođe namerava da prištedi. Sličan je udeo onih koji nameravaju da prorede uživanja u kafićima i restoranima.

Više od dve trećine njih reklo je da će štedeti na struji i gorivu, a više od 60 odsto i na grejanju stanova i potrošnji tople vode.

U udelu radno sposobnih sa relativno niskim primanjima, do 2.000 evra neto mesečno, više od polovine (52 odsto) reklo je da kupuje manje namirnica. U toj kategoriji je skoro dve trećine (63 odsto) reklo da će zbog inflacije skresati i kupovinu odeće i obuće.

Rezultati ankete pokazuju da budući paketi pomoći vlade moraju da budu snažnije socijalno fokusirani, rekao je naučni direktor Instituta za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja Fondacije Hans Bekler, Sebastijan Dulin (Sebastian Dullien).

Politika mora da koncipira mere tako da „domaćinstva sa nižim primanjima budu osetno jače rasterećena od onih sa većim primanjima“, rekao je Dulin.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja

Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

(dpa)