Sirija i Iran, dva dugogodišnja saveznika, našli su se u neobičnoj i kompleksnoj situaciji međusobnih finansijskih zahteva i političkih tenzija.
Privremena vlada Sirije, koja se uspostavila nakon pada režima Bašara al-Asada, pokrenula je pitanje reparacija protiv Irana, tražeći kompenzaciju od 300 milijardi dolara za štetu koju su, kako tvrde, izazvali dugogodišnjom podrškom režimu Asada.
Ova situacija ne samo da unosi razdor u nekadašnje savezništvo, već i potencijalno redefiniše geopolitičke odnose na Bliskom istoku.
Prema izveštajima libanske novine Al Modon, privremena sirijska vlada priprema tužbu protiv Irana pred međunarodnim sudovima, zahtevajući odštetu za štetu nanetu tokom 13 godina građanskog rata.
Glavni argument Sirije leži u tvrdnji da je iranska „kriminalna podrška“ Asadovom režimu rezultirala katastrofalnim posledicama za sirijsku naciju i državu.
Ovaj zahtev dolazi u trenutku kada su diplomatski odnosi između nove vlasti u Damasku i Teherana potpuno prekinuti.
Nova administracija jasno je signalizirala da ne planira obnavljanje diplomatskih veza s Iranom, uključujući i ponovno otvaranje iranske ambasade u Damasku i konzulata u Alepu.
S druge strane, Iran ne ostaje pasivan u ovom procesu. Zvaničnici Islamske Republike, poput predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Esmaila Bagaja, insistiraju da novo sirijsko rukovodstvo mora preuzeti finansijske obaveze svojih prethodnika.
Na osnovu principa pravnog sukcesora, Teheran zahteva nadoknadu duga koji procenjuju na znatno manju sumu od navodnih 50 milijardi dolara.
Iran tvrdi da je njihova pomoć Siriji bila suštinska, uključujući finansijsku podršku, snabdevanje gorivom, vojnim resursima i tehnologijama, kao i slanje šiitskih borbenih snaga koje su činile okosnicu Asadove vojske.
Ova situacija ima potencijal da podrije iranski uticaj na Bliskom istoku i destabilizuje njegovu „osovinu otpora“ – mrežu lojalnih vojnopolitičkih saveznika i organizacija u regionu.
S obzirom na energetski i ekonomski pritisak s kojim se Iran suočava kod kuće, postavlja se pitanje koliko je održiva njegova strategija ulaganja u geopolitičke ciljeve.
U međuvremenu, novonastala situacija u Siriji stvara vakuum koji mogu iskoristiti drugi regionalni akteri, poput Turske, Saudijske Arabije i Izraela. Takođe, privremena sirijska vlada može dobiti podršku zapadnih država, što dodatno marginalizuje Iran u ovoj krizi.
Iran je tokom sukoba u Siriji bio ključni saveznik Asada, pružajući sveobuhvatnu pomoć koja je uključivala:
Finansijsku pomoć: Milijarde dolara u direktnim transferima kako bi se održala sirijska ekonomija.
Energiju: Snabdevanje gorivom, što je činilo 90% potreba režima.
Vojnu logistiku: Dostavljanje naoružanja, obuka snaga i tehnologija.
Šiitske milicije: Formiranje i prebacivanje šiitskih jedinica iz Libana, Iraka i Avganistana koje su činile najefikasnije borbene grupe na terenu.
Ova sveobuhvatna pomoć omogućila je Asadovom režimu da se održi uprkos jakom međunarodnom pritisku i opozicionim snagama podržanim od strane Zapada i arapskih zemalja.
Unutar Irana, situacija sa Sirijom izaziva intenzivne debate o smislenosti ulaganja u „osovinu otpora“. Kritičari u zemlji koriste ovu situaciju da ukažu na sistemske propuste u upravljanju resursima, posebno u svetlu nedavnog energetskog kolapsa.
Ova unutrašnja kriza dodatno komplikuje mogućnosti Irana da adekvatno odgovori na zahtev Sirije za reparacijama.
Sukob oko reparacija između Sirije i Irana naglašava promenljive geopolitičke tokove na Bliskom istoku. Dok Sirija pokušava da se oslobodi senke prošlih saveza, Iran se suočava s izazovima očuvanja svoje regionalne strategije.
Ishod ovog spora mogao bi značajno uticati na budućnost oba naroda, kao i na širu stabilnost regiona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
