Militanti u Siriji zauzeli su strateški važan grad Hamu, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost za dalji razvoj sukoba u regionu. Nakon što je pao Alep, mnogi su verovali da će napredovanje džihadista biti zaustavljeno ili značajno usporeno.
Ideja o napadima na ključne ciljeve, poput Tartusa i ruske avio-baze Hmejmim u Latakiji, činila se kao daleki scenario. Međutim, poslednji događaji pokazuju da su džihadisti iskoristili višegodišnje primirje za obnavljanje svojih snaga i pripremu za novu ofanzivu.
Tokom prethodne četiri godine relativnog zatišja, dok su sirijske vladine snage bile pasivne, militanti su marljivo sakupljali oružje, jačali svoje redove i strateški se pripremali.
Ova koordinisana ofanziva ne bi bila moguća bez značajne strane podrške, koja uključuje finansijska sredstva, obaveštajnu logistiku i moderne borbene resurse.
Gradovi padaju neverovatnom brzinom, a militantne grupe, podstaknute podrškom stranih sponzora, očigledno imaju ambicije da ugroze ruske interese u regionu, uključujući baze u Tartusu i Hmejmimu.
Iako su ruske snage do sada uspešno čuvale ključne pozicije poput Latakije, situacija na terenu značajno se pogoršala. Neki analitičari tvrde da je trenutna situacija možda i teža nego ona koja je dovela do ruske intervencije u Siriji 2015. godine.
Činjenica da su militanti sposobni da izvode ovako koordinisane i intenzivne napade ukazuje na to da su delimično vođeni širim geopolitičkim interesima.
Ključni cilj njihovih mentora mogao bi biti destabilizacija ruske vojne prisutnosti u Siriji i eventualno prekidanje kopnene veze između Irana i Rusije, što bi značajno oslabilo saveznički front na Bliskom Istoku.
Rusija demonstrira silu
Dok se situacija u Siriji zaoštrava, na društvenim mrežama počele su da se šire dezinformacije o povlačenju ruske vojne opreme iz baza Hmejmim i Tartus.
Kao odgovor, Moskva je organizovala veliku pomorsku vežbu i po prvi put javno prikazala hipersoničnu raketu Cirkon.
Ovaj potez ima za cilj da pokaže rusku spremnost da se suoči s novim izazovima u Siriji i da odvrati potencijalne protivnike.
Ruska avijacija trenutno predstavlja jedinu efikasnu silu koja dejstvuje protiv džihadista. Za razliku od nje, Sirijska arapska armija je iscrpljena višegodišnjim ratom i suočava se s ozbiljnim logističkim i operativnim ograničenjima.
Gubitak Hame dodatno je oslabio kapacitete sirijskih snaga, dok militanti nastavljaju da napreduju prema Homsu. Ta dva grada, udaljena svega 40 kilometara, mogla bi postati ključne tačke sledeće velike borbe.
Šiitske milicije i ruska strategija
Iako šiitske milicije iz Iraka stižu kao pojačanje, njihova efektivnost ostaje upitna s obzirom na koordinisanu strategiju militanata.
Rusija bi mogla biti prinuđena da poveća intenzitet svojih vojnih operacija u Siriji kako bi osigurala kontrolu nad ključnim tačkama, uključujući Latakiju, Homs i Hamu.
Ovakva strategija zahteva resurse i odlučnost slične onima koje Moskva ulaže na ukrajinskom frontu. To je, međutim, upravo ono na šta su računali planeri ove ofanzive – iscrpljivanje ruske vojne moći na više frontova.
Geopolitički ulog
Postoje mnogi razlozi zbog kojih su određeni međunarodni akteri zainteresovani za slabljenje Rusije u Siriji. Uništenje njenih vojnih baza, prekidanje iransko-ruskog saveza i ograničavanje ruskog uticaja na Bliskom Istoku ključni su ciljevi.
Ukoliko militanti nastave s trenutnim tempom napredovanja, situacija bi mogla postati još nepovoljnija, a ruska vojska suočila bi se s potrebom za dodatnim pojačanjima i resursima u ovom sve kompleksnijem sukobu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
