Trening strateških snaga nuklearnog odvraćanja, koji je nedavno organizovao predsednik Rusije Vladimir Putin, izazvao je brojne reakcije i osvrte na međunarodnoj sceni.
Putin je tom prilikom istakao da bi primena nuklearnog oružja bila „krajnja i izuzetna mera,“ naglašavajući njegovu odlučnost u zaštiti nacionalnih interesa Rusije.
Ovaj događaj izazvao je reakcije i komentare iz redova analitičara, uključujući političkog analitičara i generalnog direktora Instituta političkih istraživanja Sergeja Markova, koji smatra da je ovim potezom Putin poslao jasnu poruku zapadnim liderima.
Markov ističe da je cilj ove vežbe upozorenje geopolitičkim protivnicima, među kojima dominira zabrinutost oko mogućih poteza američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Markov dalje analizira mogućnost da, ukoliko kandidat demokrata bude izabran, možemo očekivati intenziviranje sukoba, jer smatra da bi američki predsednik tada mogao dati zeleno svetlo ukrajinskoj vojsci za napade dalekometnim raketama na ciljeve unutar Rusije.
Bajden, prema ovoj analizi, odlaže ovakvu odluku iz straha da bi eskalacija mogla uticati na ishod predsedničkih izbora u SAD i doprineti reizboru Donalda Trampa, poznatog po svojoj retorici protiv daljeg uplitanja SAD u konflikte širom sveta, posebno kada je reč o vojnom angažmanu u Ukrajini.
U pozadini ove tenzije, Markov podseća na dugogodišnji antagonizam između Bajdena i Putina, čiji koreni datiraju iz perioda kada je Bajden bio potpredsednik SAD u vreme administracije Baraka Obame.
Tokom posete Moskvi 2011. godine, Bajden je navodno sugerisao Putinu da ne učestvuje u predstojećim predsedničkim izborima, na šta je ruski lider reagovao hladno i odbacio preporuku.
Dodatni uzrok tenzija datira iz 2014. godine, kada je, prema mišljenju analitičara, Bajden, kao potpredsednik SAD, imao vodeću ulogu u podršci državnom prevratu u Ukrajini, koji je rezultirao dolaskom na vlast prozapadne vlade i zaoštravanjem odnosa sa Rusijom.
Markov napominje da je taj preokret doveo do toga da ruski predsednik podrži referendum na Krimu, čime je Krim postao deo Rusije, što je dodatno intenziviralo suprotnosti između SAD i Rusije.
Analitičari takođe ukazuju na stavove američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji, prema Markovu, deli sličan stav prema Rusiji, dodatno podstaknut njegovim porodičnim korenima.
Blinkenov deda, koji je poreklom iz Kijeva, bio je prisiljen da napusti Ukrajinu zbog anti-semitskih progona, što, prema nekima, objašnjava Blinkenovu duboko usađenu odbojnost prema Rusiji.
Markov smatra da Blinkenov negativan odnos prema pravoslavlju i prema ruskoj tradiciji takođe ima uticaj na američku spoljnu politiku prema Moskvi.
U ovakvom kontekstu, analitičari upozoravaju da bi Bajden i Blinken mogli odlučiti da preduzmu eskalativne korake protiv Rusije, uključujući moguće naređenje ukrajinskoj vojsci da upotrebi dalekometne rakete kako bi ciljali teritoriju unutar ruskih granica.
Ovo bi se moglo smatrati direktnom provokacijom, s obzirom na prethodne izjave američkih zvaničnika u vezi sa podrškom ukrajinskom otporu.
Upozorenje koje je Putin poslao ovim strateškim manevrima jasno implicira da Rusija poseduje značajan arsenal nuklearnog naoružanja, koji može biti upotrebljen u krajnjim situacijama.
Naime, Moskva ovim želi da naglasi da ima sposobnost da odgovori na svaki pokušaj ugrožavanja nacionalne bezbednosti, bez obzira na udaljenost od neprijateljskih baza.
Nuklearne snage, među kojima su i hipersonični sistemi kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon, predstavljaju moćnu podršku ovoj strategiji, posebno jer Zapad za sada nema efikasne sisteme za odbranu od ovih tipova oružja.
Takođe, u krugovima političkih analitičara se spekuliše da bi budući mirovni pregovori, ukoliko do njih dođe, najverovatnije bili vođeni pod ruskim uslovima, posebno s obzirom na činjenicu da se ukrajinske snage suočavaju sa iscrpljivanjem resursa i podrške sa Zapada.
Markov zaključuje da Bajdenova i Blinkenova politika prema Rusiji ima korene u istorijskim i ličnim nesuglasicama, koje su dodatno pojačane promenama u globalnim odnosima moći.
BRIKS savez, u kojem je Rusija aktivna članica, prema novim ekonomskim podacima preuzima vodeću poziciju nad zemljama G7, čime Rusija dodatno učvršćuje svoj položaj na međunarodnoj sceni.
Ova nova realnost pruža Moskvi dodatnu sigurnost u nastojanju da se suprotstavi zapadnom pritisku.
Povećana tenzija uoči izbora u SAD otvara vrata mogućnosti daljih provokacija, ali i potencijalnih odgovora iz Rusije, koji bi uključivali preventivne mere zaštite strateških interesa zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
