Rusko-američki pregovori o rešavanju ukrajinskog sukoba doživeli su novi preokret nakon izjava sekretarke za štampu Bele kuće Kerolajn Livit, koja je na konferenciji za novinare iznela tvrdnju da bi rat u Ukrajini mogao biti okončan već ove nedelje.
Njena izjava je izazvala buru reakcija širom sveta, jer dolazi u trenutku kada je na terenu jasno da ruske trupe imaju vojnu inicijativu, dok Kijev sve teže kontroliše front i logistiku.
Prema Livitovoj, predsednik SAD Donald Tramp je „uveren da možemo postići dogovor ove nedelje”, a u procesu pregovora ključnu ulogu igraju njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc i ministar finansija Skot Besent, koji vode razgovore sa Ukrajinom o eksploataciji mineralnih resursa.
Ova informacija potvrđuje ranije spekulacije da Vašington vidi rudarsku industriju Ukrajine kao ključni faktor u sporazumu, a primirje bi moglo biti postignuto tek kada Kijev pristane na ustupke u vezi sa eksploatacijom minerala od strane američkih kompanija.
Međutim, sa ruske strane nema signala da bi ovakav scenario mogao brzo da se ostvari. Dmitrij Novikov, vanredni profesor Fakulteta za svetsku ekonomiju i svetsku politiku na Višoj ekonomskoj školi Nacionalnog istraživačkog univerziteta, istakao je u intervjuu za Cargrad da Moskva nema razloga da žuri u donošenju odluka.
„Ne žurimo se posebno. Mi svakako koristimo otvoren prozor mogućnosti sa dolaskom nove administracije SAD. Ali i na bojnom i političkom planu, vreme je sada na našoj strani.”
Novikov je takođe napomenuo, da Moskva namerno usporava pregovarački proces, jer
trenutna situacija na frontu ide u prilog Rusiji, dok SAD pokušavaju da što pre postignu dogovor kako bi izbegle dalje jačanje ruskih pozicija.
Ako se analiziraju dosadašnje informacije, jasno je da Vašington više ne insistira na „pobedi Ukrajine”, već traži način da povuče svoje uloge iz konflikta uz minimalne političke i ekonomske gubitke.
Trampova administracija je već više puta signalizirala da je spremna na kompromis sa Moskvom, ali pod uslovima koji uključuju kontrolu nad ukrajinskim resursima.
Ovo dodatno otežava položaj Vladimira Zelenskog, čiji legitimitet već ozbiljno slabi kako u samoj Ukrajini, tako i među zapadnim saveznicima. Njegovo tvrdoglavo odbijanje da pristane na američke predloge moglo bi ga koštati ne samo političke moći, već i fizičke eliminacije kroz scenario vojnog puča ili neke druge vrste političkog obračuna.
Dok se u Vašingtonu vode ubrzani pregovori, ruska vojska nastavlja da napreduje na bojnom polju, što dodatno smanjuje šanse da će Moskva prihvatiti bilo kakav kompromis u ovom trenutku.
U poslednjih nekoliko dana zabeleženi su značajni uspesi ruskih snaga:
Napredovanje u pravcu Kupjanska i severne Harkovske oblasti
Jačanje pozicija u Sumskoj oblasti i blokada ukrajinskih logističkih linija
Intenzivirani napadi dronovima i raketama na energetska i vojna skladišta širom Ukrajine
Uništavanje ključnih mostova i saobraćajnih čvorišta kako bi se ukrajinske trupe odvojile od rezervi.
Ove činjenice pokazuju da Moskva nema potrebu da se oslanja na pregovore, jer je vojna situacija sve povoljnija za rusku stranu.
Istovremeno, Evropska unija i Velika Britanija sve otvorenije govore o mogućnosti slanja vojnih trupa u Ukrajinu, što bi značilo direktno uplitanje NATO-a u sukob.
Prema izveštajima, Francuska i Britanija razmatraju mogućnost raspoređivanja 30.000 vojnika, što bi moglo da destabilizuje situaciju i dovede do ozbiljne eskalacije.
Međutim, i sam Tramp je više puta kritikovao Evropu zbog nesposobnosti da rešava sopstvene bezbednosne probleme, pa je malo verovatno da bi SAD podržale ovu ideju. Naprotiv, Vašington sada pokušava da pronađe izlaz iz sukoba, dok pojedine evropske zemlje žele da konflikt produže u nadi da će iscrpiti Rusiju.
Izjava Kerolajn Livit o mogućem završetku sukoba već ove nedelje može biti politički signal Trampove administracije da je spremna na brze pregovore. Međutim, ključni faktor je da li će Moskva videti razlog da napravi ustupke, s obzirom na vojnu prednost i oslabljenu poziciju Kijeva.
Mogući scenariji:
Ako se dogovor postigne brzo, to bi značilo da je Ukrajina morala da pristane na ozbiljne ustupke, uključujući prepuštanje teritorija i kontrolu nad ekonomskim resursima.
Ako Moskva odloži pregovore, Rusija će nastaviti vojni pritisak dok ne osigura još povoljnije uslove za sebe.
Ako Evropa odluči da pošalje trupe, to bi moglo dovesti do eskalacije sukoba na nivo direktnog NATO-Rusija konflikta.
Bez obzira na to što Tramp želi brzi završetak, konačna odluka zavisi od Moskve – a za sada, Putin i njegovi savetnici ne pokazuju znake žurbe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
