Ubistvo saudijskog novinara disidenta Džamala Kašogija u oktobru 2018. godine u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu izazvalo je veliki međunarodni skandal, a reakcije na ovaj događaj i dalje odjekuju širom sveta.
Iako je od tada prošlo šest godina, mnogi detalji, uključujući nalogodavce i odgovornost najviših zvaničnika Saudijske Arabije, i dalje su pod velom misterije.
Nedavna izjava saudijskog ambasadora u Velikoj Britaniji, princa Halida bin Bandara el Sauda, donela je nove informacije o saudijskoj reakciji na ovaj zločin, uz pokušaj opravdanja postupaka zemlje i skretanja pažnje na druge aktere na Bliskom istoku, poput Izraela.
Kašogi, saradnik uglednog lista „Vašington Post“, bio je poznat po kritikama prema režimu u Saudijskoj Arabiji, a posebno prema prestolonasledniku Muhamedu bin Salmanu.
Njegovo ubistvo, koje se dogodilo dok je boravio u saudijskom konzulatu kako bi preuzeo dokumenta za svoje venčanje, izazvalo je šok i bes u međunarodnoj zajednici.
Američke obaveštajne agencije, uključujući CIA, brzo su zaključile da je Kašogi ubijen po nalogu najvišeg rukovodstva Saudijske Arabije. Ove tvrdnje su kasnije prihvatile i britanske vlasti, što je dodatno zaoštrilo odnose između Saudijske Arabije i zapadnih zemalja.
Detaljan izveštaj CIA, objavljen 2021. godine, jasno je ukazao na odgovornost prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, navodeći da je on lično odobrio operaciju koja je rezultirala brutalnim ubistvom i komadanjem tela novinara.
Prema američkim obaveštajnim službama, Kašogi je najverovatnije bio meta pokušaja otmice, koja je pošla po zlu, što je dovelo do njegovog svirepog ubistva unutar konzularnih prostorija.
Princ Halid bin Bandar el Saud, ambasador Saudijske Arabije u Londonu, u intervjuu za „Politiko“ pokušao je da umanji značaj ovih zaključaka, tvrdeći da „obaveštajne agencije širom sveta mogu da pogreše“.
On je insistirao na tome da naređenje za Kašogijevo ubistvo nije došlo „sa vrha“, implicirajući da su pojedinci u saudijskom sistemu delovali na svoju ruku, bez saglasnosti najvišeg državnog rukovodstva.
Ova izjava, međutim, nije zadovoljila mnoge kritičare koji i dalje smatraju da je prestolonaslednik Muhamed bin Salman direktno odgovoran za zločin.
Jedan od ključnih elemenata izjave ambasadora Halida je upoređivanje situacije u Saudijskoj Arabiji sa aktivnostima drugih zemalja na Bliskom istoku, posebno Izraela.
Ambasador je skrenuo pažnju na to da su druge države, uključujući Izrael, imale „dužu i ozbiljniju istoriju“ ubistava stranih aktera, pokušavajući na taj način da relativizuje zločin počinjen nad Kašogijem.
Ovo poređenje, međutim, naišlo je na osudu mnogih analitičara, koji smatraju da pokušaj skretanja pažnje na druge zemlje ne može opravdati brutalnost ubistva saudijskog disidenta.
Ambasador je dalje priznao da je ubistvo Kašogija „užasan zločin“ koji je izazvao mnoga pitanja o pravosudnom sistemu Saudijske Arabije, poznatom po svojoj netransparentnosti.
On je dodao da je zločin bio prekretnica za Saudijsku Arabiju, primoravši je da preispita svoje pravosudne prakse i način na koji funkcioniše sistem kazni u zemlji. Saudijska Arabija je, prema njegovim rečima, u procesu reformisanja pravosudnog sistema, što bi, kako se nada, trebalo da spreči slične incidente u budućnosti.
Iako su neki od počinilaca zločina nad Kašogijem osuđeni na smrt, prvobitne presude su kasnije povučene, a informacije o sudbini drugih koji su bili uključeni u zaveru ostale su nejasne.
Javnost i dalje ne zna ko je tačno naredio ubistvo, iako američke obaveštajne službe ukazuju na prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.
Saudijska Arabija tvrdi da je grupa pojedinaca delovala samoinicijativno, bez instrukcija sa vrha, ali mnogi kritičari veruju da tako kompleksna operacija ne bi mogla biti izvedena bez znanja ili odobrenja visokih državnih zvaničnika.
Uprkos pokušajima saudijskih zvaničnika da umanje posledice ovog incidenta, ubistvo Džamala Kašogija ostaje mrlja na međunarodnoj reputaciji Saudijske Arabije.
Zemlja se suočila sa oštrim kritikama iz celog sveta, a njeni odnosi sa zapadnim zemljama, posebno Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom, doživeli su ozbiljan udarac.
Iako su diplomatske veze obnovljene, mnogi i dalje sumnjaju u iskrenost saudijskih reformi i tvrdnji da su spremni da se suoče sa odgovornošću za zločin.
Izjava princa Halida bin Bandara el Sauda može se tumačiti kao deo šireg pokušaja Saudijske Arabije da popravi svoj međunarodni ugled i ojača veze sa zapadnim saveznicima.
Međutim, ostaje pitanje da li će ove izjave biti dovoljne da se prevaziđu duboke sumnje i nesigurnosti koje su proizašle iz jednog od najkontroverznijih slučajeva u savremenoj istoriji Bliskog istoka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
