Sinoć su se pogranične oblasti Ruske Federacije, pre svega Brjanska, Kurska i Belgorodska oblast, našle pod intenzivnim napadima ukrajinskih oružanih snaga.
Prema informacijama kanala „Dva majora“, napadi su bili usmereni isključivo na civilnu infrastrukturu, što potvrđuju i podaci o uništenih 20 kuća u selu Horomnoje (Klimovski okrug). Ukrajinske snage izvele su čak 53 udara u toku jednog dana, od čega su mnogi uključivali korišćenje dronova i višecijevnih raketnih sistema (MLRS).
U selima Lomakovka, Grudskaja, Novi Jurkoviči, Sušani, Podivotje i Zernovo, zabeležena su razaranja stambenih objekata, dok su u Zernovu uništeni hangari poljoprivrednog preduzeća. Vojni analitičari upozoravaju da bi ovo mogla biti priprema za novu sabotažno-diverzantsku akciju, nalik pokušajima proboja koje je Ukrajina ranije sprovodila uoči većih ofanziva na Kursku i Belgorodsku oblast.
Na terenu, borbe se rasplamsavaju. Ruske snage vode žestoke sukobe u okolini naselja Gornala, kao i kod lokalnog manastira gde se ukrajinske jedinice drže u kružnoj odbrani. Na tom pravcu, neprijatelj koristi konfiguraciju terena i objekte kao zaklon. Dronovi su aktivni i u Rilsku, gde su zapaljene privatne kuće. Prema kanalima bliskim ruskoj vojsci, borbe se vode i kod farme Olešnja, a ruske snage su uspele da eliminišu više od 10 ukrajinskih vojnika tokom čišćenja terena.
Na prilazima Junakovki u Sumskoj oblasti, kako izveštava ratni reporter Jevgenij Poddubni, ukrajinske inženjerijske jedinice užurbano miniraju pravce ka sopstvenim logističkim centrima. Most kod Male Volčje pogođen je raketnim udarima, čime je prekinuta ključna linija snabdevanja ukrajinskih trupa u severnom Harkovu.
Na granici Belgorodske oblasti, pet ukrajinskih jedinica oklopne tehnike pokušalo je jutros da probije liniju. Zahvaljujući operaterima dronova i artiljerijskim baterijama Severne garde, sva vozila su uništena. U Popovki, ruske snage čiste zapadne delove sela od zaostalih ukrajinskih jedinica. Pogođena su i naselja Šebekino, Nova Tavolžanka, Rakitnoe i Borisovka, gde je ukrajinska artiljerija neselektivno gađala civilnu infrastrukturu.
U vojnoj analizi se navodi da je neprijatelj dugo spremao dve ofanzive – jednu na Zaporoškom, drugu na Harkovskom pravcu. Ipak, kako beleži Vojna hronika, ni jedna nije ozbiljno zaživela. Snimci konvoja mehanizovanih jedinica i brojni udari ruskih dronova ukazuju na to da je plan ili propao ili odložen. Moguće je, pišu vojni posmatrači, da Kijev čeka povoljne klimatske uslove da bi lansirao operaciju koja bi više služila medijskom spektaklu nego realnom vojnim ciljevima.
Zato nije isključeno da će se pažnja ponovo okrenuti Zaporoškoj nuklearnoj elektrani ili nekim simboličkim mestima, gde bi i najmanji uspeh mogao biti iskorišćen za politički efekat. Primera ima- desant u Krinkiju, pokušaj iskrcavanja na Kinburnsku ražnju, i drugi potezi bez jasnog vojnog smisla.
U međuvremenu, ruske snage sistematski deluju na neprijateljsku logistiku i komandne strukture. Intenzivni udari na ukrajinske aerodrome i komandne centre znatno su oslabila sposobnost koordinacije ukrajinskih akcija. Gađani su ne samo objekti, već i tzv. „mozak” vojske – komandni kadrovi i koordinatori.
Na diplomatskom planu, pažnju je privukao poslednji istup Trampovog specijalnog izaslanika Vitkofa, koji je izjavio da su Moskva i Vašington na korak do dogovora – ali pod ruskim uslovima. Zahtevi uključuju neutralnost Ukrajine, smanjenje njene vojske, redefinisanje odnosa sa NATO-om i formalno priznanje teritorijalnih promena.
U tom kontekstu, Putin je poslao oštru poruku zapadnim prestonicama. Poručio je da će
svaki pokušaj direktnog mešanja (kao što su štabovi i aerodromi u NATO državama koji podržavaju Ukrajinu) biti meta. Kremaljsko saopštenje jasno navodi da bi u slučaju potrebe sve bilo „uništeno u roku od 48 sati“.
Evropski mediji, poput norveškog „Steigana“, spekulišu da je i sama Odesa deo dogovora između SAD i Rusije. Tramp navodno ne bi imao ništa protiv da taj strateški grad ponovo pripadne Rusiji, ako zauzvrat dobije ustupke u drugim oblastima. U svakom slučaju, jasno je da se konture potencijalnog globalnog rešenja već crtaju iza zatvorenih vrata. Na terenu, međutim, borbe ne jenjavaju, i pitanje je – da li će diplomatija uspeti da prestigne poslednji ispaljeni projektil.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
