Bivši francuski predsednik Nikolas Sarkozi je sada pod formalnom istragom zbog optužbi za korupciju, zbog čega bi mogao završiti iza rešetaka na pet godina, ako bude proglašen krivim.
Posle 48 sati policijskog ispitivanja prošle nedelje, Sarkozi je rekao da je ovaj skandal “učinio njegov život paklom“. Kritičari bi rekli da je to zaslužena sudbina.
Borbenog Sarkozija, koji je bio poznat po svom raskošnom načinu života, istražuju francuski tužioci zbog toga što je uzeo 60 miliona dolara nelegalnog mita, od pokojnog libijskog lidera Muamera Gadafija. Novac je navodno korišćen za finansiranje predsedničke izborne kampanje Sarkozija 2007. godine.
Sve se više sumnja da je prikrivanje traga novca, bio primarni motiv za to što je tadašnji predsednik Sarkozi postao glavni projektant za kampanju bombardovanja Libije 2011. godine. Vojna akcija je dovela do promene režima i ubistva Gadafija, od strane militanata koje je podržavao Zapad.
Za vreme arapskog proleća širom regiona početkom 2011. godine, relativno mali protesti u istočnoj Libiji protiv Gadafijeve vladavine, su naduvani od strane SAD i evropskih država. U retrospektivi, manipulacija događajima u Libiji od strane zapadnih snaga ima zapanjujuću sličnost, sa istim trikom za promenu režima koji se skoro odigrao u Siriji.
Francuski predsednik Sarkozi je bio glavni zagovornik sankcija u Libiji tokom februara 2011. godine, i za zonu zabrane letova iznad ove zemlje kako bi navodno sprečili Gadafijeve snage da “masakriraju“ zapadni ustanak u Bengaziju.
Sarkozi je bio taj koji je, zajedno sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, naveo američku državnu sekretarku Hilari Klinton da se pridruži planu za vojnu intervenciju u Libiji.
[adsenseyu1]
17. marta 2011. godine je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija naredio zonu zabrane letova. Rusija i Kina su bile zaslepljene. Takozvano humanitarno “pravo na zaštitu“ se pretvorilo u sedmomesečno bombardovanje Libije.
20. oktobra 2011. godine, pukovnik Gadafi je ličnovan od strane rulje u svom rodnom gradu Sirtu, nakon što su njegov konvoj bombardovali ratni avioni Zapada. Rulja ga je odvukla sa puta, i zatim ga pretkuli na smrt. Jedan militant je zabio nož u njegov anus. Klintonova je otvoreno likovala zbog Gadafijeve strašne smrti, koja je zabeležena na nekom groznom video snimku. Takođe su postojali nepotvrđeni izveštaji da su francuski vojni obaveštajci bili prisutni na terenu među ovim pomahnitalim ubicama.
Sedam godina kasnije, nekada stabilna i razvijena severnoafrička zemlja, se još uvek oporavlja u haosu od krvavog plemenskog konflikta i žarišta za islamske terorističke grupe, bez funkcionalne centralne vlade. Zapad je stvorio neuspešnu državu koja destabilizuje Evropu kao kanal za masovnu migraciju očajnih ljudi iz cele Afrike.
Gorka ironija je to što je Nikolas Sarkozi početkom 2000-ih bio glavna zapadna politička ličnost koja je učestvovala u očiglednoj rehabilitaciji bivšeg libijskog “divljeg deteta“ – revolucionarnog pukovnika Muamera Gadafija koji je preuzeo vlast 1969. godine.
Gadafi – kom su Amerikanci dali nadimak “Ludi pas“ – decenijama je bio uzrok uništenja zapadnog imperijalizma, podržavajući različite revolucionarne grupe, poput Irske republikanske armije protiv britanske vladavine u Severnoj Irskoj.
Gadafi je na kraju pokušao da normalizuje odnose sa zapadnim silama, odustajući od programa oružja u svojoj zemlji.
Tokom francuskog predsedavanja Žaka Širaka (2002-2007), Sarkozi je bio ministar finansija, kao i ministar unutrašnjih poslova. Sarkozi je bio taj koji je bio posrednik u obnavljanju komercijalnih veza sa Libijom i očigledno da rehabilituje Gadafija, kao libijskog lidera prihvatljivog za zapadne sile. Britanski premijer Toni Bler, je bio je bio još jedan navodni mirovni tribun. Na kraju, Gadafi je uklonjen kao i Sadam.
Kada je Sarkozi podneo kandidaturu za predsedništvo 2007. godine, navodi se da je Gadafi Sarkoziju dao i do 50 miliona evra za njegovu predizbornu kampanju. Ubrzo nakon što je dobio Jelisejsku palatu, Gadafija je u Parizu ugostio Sarkozi.
Međutim, osmesi, rukovanje i dobrodušnost bi vrlo brzo postali kiseli.
Sarkozi poriče tvrdnje da je dobio novac od Gadafija. Prošle nedelje je rekao da je bio odlučan da očisti svoje ime. Tačnije, bivši francuski šef države – jedini francuski predsednik koji je ikada bio u pritvoru – on tvrdi da nije bilo “nikakvih fizičkih dokaza“ protiv njega. To je bila čudna formulacija reči.
Ipak, optužbe protiv njega su ozbiljne. Navodi o uceni su se prvi put pojavile u martu 2011. godine kada je Gadafijev sin, Saif al Islam, ljutito zatražio od Sarkozija da vrati navodne libijske donacije za svoju raniju izbornu kampanju. Saif al Islam je izneo ovu optužbu u vreme usvajanja rezolucije SBUN-a, i početka NATO kampanje bombardovanja.
Ali nije samo Gadafijeva porodica ta koja je iznosila optužbe protiv Sarkozija. Libijski bivši ministar nafte Šukri Ganem je takođe u svom dnevniku zabeležio da su masivne isplate isplaćene Sarkoziju 2007. godine. Veruje se da francuski tužioci poseduju ovaj dnevnik. Sumnjivo, 2012. godine je Ganem pronađen utopljen u Dunavu u Beču.
Trag novca je takođe potvrdio i bivši libijski menadžer za državni fond Bašir Saleh. On je bio poznat kao “Gadafijev bankar“.
Zatim, u novembru 2016. godine, francusko-libanski biznismen Zijad Takidin je za francuske medije rekao da je on lično radio kao kurir koji je prenosio kofere gotovine iz Libije u Pariz tokom 2007. godine, gde kaže da je dostavio 5 miliona dolara Sarkoziju u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Sarkozi (63) odbacuje optužbe koje proizilaze iz ogorčenih bivših Gadafijevih saradnika.
Ipak, smrad korupcije je teško odagnati. Od kraja njegovog predsedavnja 2012. godine, Sarkozi i članovi njegovog bivšeg unutrašnjeg kruga su istraživani u više drugih istraga korupcije. On trenutno čeka suđenje oko skandala „Bygmalion“ u kom je optužen za zloupotrebu 20 miliona evra u javnim sredstvima, u svojoj neuspešnoj izbornoj kampanji 2012. godine.
Ako istraga oko pronevere libijskog novca ode na suđenje, Sarkozi bi se mogao suočiti sa pet godina zatvora ako bude proglašen krivim.
Ako ode u zatvor, neki bi mogli reći da se Sarkozi sklanja sa svetlosti po pitanju traga smrti i uništenja tokom njegovog mandata. Zato je potencijalno veći skandal taj da je Sarkozi mobilisao ilegalni rat NATO-a protiv Libije 2011. godine, što je dovelo do ubistva njenog šefa države.
Tokom tog bombardovanja u Libiji, NATO je sproveo oko 26.500 letova bombardovanja u toku sedam meseci. Kako bi se to stavilo u perspektivu, nedavne brojke pokazuju da je saudijska kampanja bombardovanja Jemena sprovela 16.000 letova u toku tri godine.
Značajno je i to, da je od 19 nacija koje su učestvovale u uništenju Libije, Francuska bila ta, koja je najistaknutije vodila najveći broj vazdušnih napada. Francuski vojni avioni su bili odgovorni za oko 35 odsto svih napada.
Ono što se dogodilo u Libiji je bio pravi rat agresije – vrhovni ratni zločin.
Ako Sarkozi misli, da je 48 sati policijskog ispitivanja u Parizu prošle nedelje zbog korupcije- “pakao“, onda bi trebalo da razmisli o hiljadama nevinih života, koji su izgubljeni zbog njegovih šema za sticanje novca.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu6]
