Moskva je sebi za blisku budućnost postavila veliki i ambiciozni cilj – stvaranje Velike Evroazije, piše analitičar Pepe Eskobar u kolumni za Asia Times.
U toj potpuno novoj paradigmi, Rusiji se dodeljuje posebna uloga ,,mosta” koji će povezivati ekonomske, političke i kulturne sisteme različitih zemalja. Zapad može kritikovati i demonizovati Moskvu koliko god želi, ali proces evroazijskih integracija već je nepovratan.
[adsenseyu1]
,,U akademskim krugovima i na najvišem nivou u Rusiji, se već nekoliko godina raspravlja o pojmu takozvane Velike Evroazije, što znači da će ova ideja biti temelj spoljne politike zemlje u blisko predvidivoj budućnosti. Zapravo, to je na ekonomskom forumu u St. Petersburgu 2016. godine predsednik Vladimir Putin prihvatio kao inicijativu stvaranja ,,velikog evroazijskog partnerstva”, piše Pepe Eskobar.
Koncept Velike Evroazije temelji se na ideji okretanja Rusije na Istok, u Aziju, dom ekonomskih i tehnoloških tržišta budućnosti. Shodno tome, glavnu ulogu u sprovođenju te ideje treba da igra spajanje s kineskom inicijativom ,,Jedan pojas – jedan put”. Ali takvo usko strateško partnerstvo s Pekingom ne znači da je Moskva spremna da napusti svoje istorijske veze sa Evropom, podseća autor članka.
Naime, ruski stručnjaci, posebno na Dalekom istoku, svesni su da je među velikim delom elite u zemlji evrocentrizam još uvek jak. Uostalom, tokom tri veka je gotovo celokupni ekonomski, demografski i ideološki sistem Rusije bio usko isprepletan sa Evropom.
Zemlja je od zapadnih suseda pozajmila mnoge aspekte visoke kulture i sistem vojne organizacije. Ali je tek sada, prema zagovornicima Velike Evroazije, došlo vreme da Rusija zauzme njenu jedinstvenu poziciju na raskršću civilizacija i postane, ne samo mesto na kojem će se odvijati trgovina i međusobno povezivanje, nego pravi ,,most” između različitih kultura.
Tokom svog boravka u Rusiji je Pepe Eskobar razgovarao s mnogim analitičarima, od kojih najviše sa direktorom Fondacije ,,Kluba Valdai”, Jaroslavom Lisovolikom, autorom knjige ,,Geoekonomska strategija Rusije za Veliku Evroaziju”, dr. Glenom Diesenom, dekanom moskovskog Fakulteta svetske ekonomije i svetske politike I počasnim predsednikom Saveta za spoljnu i obrambenu politiku Sergejom Karaganovim.
Iz tih razgovora novinar je naučio ,,nešto zapanjujuće i gotovo potpuno zanemareno na Zapadu”. Prema onome što je čuo, Moskva nastoji da stvori sasvim novu paradigmu, koja će uticati ne samo na geopolitiku i geoekonomiju, već i na kulturu i ideologiju.
Danas već postoje vrlo povoljni uslovi za to. Što se SAD više usresređuju na zadržavanje Kine, to je jači ,,vakuum moći” u severoistočnoj Aziji, a polako, ali sigurno, Japan i Južna Koreja se približavaju Rusiji.
Za zapadne posmatrače koji nisu upoznati sa istorijom Rusije, verovatno će biti iznenađujuće da saznaju neke od argumenata zagovornika Velike Evroazije. Tako je Sergej Karaganov u nizu eseja ,,Napred u Velike okeane” razgovarao o uticaju Vizantijskog carstva na razvoj Rusije, koja je uspela da sačuva klasičnu kulturu, ali i da usvoji najbolje istočne kulture, dok je Evropa proživljavala razdoblje ,,mračnog srednjeg veka”.
S druge strane, Rusija, poput Kine, preuzela je neke aspekte političkog sistema od Mongola. Važno je napomenuti da dok Pariz ili Berlin ponavljaju da je ruski politički sistem autoritaran i ,,neliberalan”, vodeći ruski naučnici tvrde da tržišna ekonomija zaštićena vojnom silom može biti produktivnija od zapadne liberalne demokratije koja je previše ranjiva na krizu.
[adsenseyu4]
Smeštena između Evrope i Azije, Rusija postaje najlogičnija i praktično nužna ruta koja povezuje dva dela sveta. I ovde je vredno razmišljati o važnosti Trans-sibirske železnice, glavne evroazijske železničke arterije današnjice. Modernizacija ove rute, zajedno s velikim kineskim projektom železničke mreže velikih brzina, pružiće još efikasniju poruku.
Proces evroazijske integracije u grupu zajedničkih ekonomskih inicijativa postupno uključuje Iran, Tursku i Indiju. Kazahstan istovremeno sudeluje u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i projektu ,,Jedan pojas – jedan put”. Naravno, ruske vlasti aktivno privlače partnere za razvoj regija Dalekog istoka, koje će morati da igraju važnu ulogu u projektu Velike Evroazije.
Početkom XX veka su, geograf Petar Savicki, geopolitičar Georgij Vernadski i filozof Vladimir Iljin govorili o konceptu evroazijatizma, gledajući na Rusiju kao složeni spoj istoka i zapada, a na Ruse kao na pripadnike naroda koji je ,,apsolutno jedinstvena evroazijska zajednica”. Pepe Eskobar kaže kako je ovaj pristup danas posebno važan.
No, kako ističu moderne pristalice Velike Evroazije, njihov koncept nije usmeren protiv Evrope ili protiv Zapada. Naprotiv, on podrazumeva zajedničku saradnju i ona je nužna.
Rad na konceptu Velike Evroazije još uvek je u toku, ali već je jasno da je to vrlo hrabar i veliki projekat u kojem bi Rusija trebalo da postane veza koja ujedinjuje ekonomske sisteme severne Evroazije, srednje i jugozapadne Zapadne Azije, tvrdi autor.
Danas su Rusija i Kina, prema Eskobarovim sagovornicima, postali ,,neizbežni saveznici”, jer su njihovi ciljevi stvaranja multipolarnog sveta vrlo bliski.
,,Postupak je nepovratan. Psi demonizovanja, odvraćanja, sankcija i čak rata mogu lajati koliko god žele, ali karavan evroazijskih integracija putuje dalje”, zaključuje Eskobar.
(Asia Times, logicno.com)
