Na pariskom samitu 27. marta, predsednik Francuske Emanuel Makron izneo je predlog koji bi mogao da preokrene dosadašnji tok krize: Oko šest država, među kojima su Francuska, Britanija i baltičke zemlje, razmatraju slanje vojnog kontingenta u Ukrajinu.
Nije reč o simboličnom gestu – već o stvaranju „snaga za odvraćanje“, koje bi bile pozicionirane na unapred dogovorenim lokacijama s ukrajinskim vlastima.
Makron je bio jasan: Ove jedinice neće zamenjivati ukrajinsku vojsku, niti će imati mirovni mandat. Njihova svrha je – kako je rekao – da se pošalje jasna poruka Moskvi.
Međutim, odmah je priznao da ova inicijativa nije jednoglasno prihvaćena unutar „koalicije voljnih“, koju trenutno čini oko 30 zemalja. Ipak, naglasio je da konsenzus nije preduslov za delovanje.
S druge strane, glas iz Moskve nije izostao. Marija Zaharova iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova upozorila je da će svako prisustvo stranih snaga u Ukrajini biti doživljeno kao ozbiljan izazov. Poruka je bila oštra – ali ne iznenađuje.
U pozadini cele priče krije se suštinski problem: Evropljani nemaju jasnu predstavu o tome kako će se ponašati Sjedinjene Države.
Zvaničnici u Briselu sve češće u četiri oka priznaju da je američka strategija prema Rusiji – nepoznanica. I to ostavlja evropske sile da balansiraju same, bez sidra.
Pitanje koje ostaje bez odgovora jeste: Da li se Evropa upušta u nešto za šta još nije spremna, i bez jasne predstave dokle je spremna da ide?
Jer u trenutku kad se prvi strani vojnik pojavi u ukrajinskim rovovima, ne menja se samo politička retorika – menja se cela slika.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
