Naslovnica SPEKTAR SAD ZABRINUTE: Ruski uticaj u Evropi u porastu, Republika Srpska postala veliki...

SAD ZABRINUTE: Ruski uticaj u Evropi u porastu, Republika Srpska postala veliki problem

vnfsdriewcnxlsxak

Ruski uticaj u Evropi je u porastu a iako je najočigledniji na Balkanu jačanje populizma u centralnoj Evropi je koristilo Moskvi, izbacujući u prvi plan naklonjenije političare i stranke u zemljama poput Mađarske, Austrije i Češke, navodi Asošijejted pres (AP).

Nedelju dana pre izbora u BiH, lider Republike Srpske Milorad Dodik je bio u Moskvi, na trci Formule jedan i na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom. Tom prilikom je, navodi AP, Putin poželeo Dodiku „veliki uspeh“ na izborima i na poklon dobio bedž Republike Srpske, što se vidi na snimcima.

[adsenseyu1]

Ti snimci su, kako piše AP, očigledan prikaz ruskog uticaja na Balkanu, jednom od najosetljivijih regiona Evrope, gde zapad želi izmirenje i reforme posle ratova devedesetih godina.

Dodik, koji se zalaže za otcepljenje Republike Srpske, u međuvremenu je pobedio na izborima za srpskog člana predsedništva BiH i smatra se da će to ojačati poziciju Moskve na Zapadnom Balkanu jer je sada na funkciji s koje može da blokira bilo koju stratešku odluku. Zbog svojih stavova, Dodik je pod američkim sankcijama.

Rusija se žestoko protivi članstvu balkanskih država u NATO, a zapadni zvaničnici su izražavali bojazan da Moskva u regionu koristi istorijske slovenske i pravoslavne veze da bi podrila zapadnu politiku.

[adsenseyu5]

Proruske snage su ostvarile uspeh i na izborima u Letoniji, gde Rusi čine četvrtinu stanovništva, ali će pobednička partija Harmonija po svoj prilici imati teškoća u formiranju koalicije.

Sarajevski politički analitičar Adan Huskić rekao je da uticaj Moskve raste i u delovima Evrope s kojima ne postoje identitetske veze.

Prema njegovim rečima, te zemlje kao zajedničko imaju „visoke nivoe nepotizma i korupcije“ pa im je bliže povezivanje sa zapadnim demokratijama „po prirodi veoma teško“.

U izveštaju Evropskog saveta za spoljne poslove se navodi da strateški cilj Rusije nije direktna kontrola nad Balkanom već „pothranjivanje i uveličavanje postojećih napetosti“.

[adsenseyu1]

„S ruske tačke gledišta, pristup EU Zapadnom Balkanu nije ni ozbiljan ni sistematičan i to Moskvi daje mogućnosti da stvara prednost“, piše u tom izveštaju. AP navodi da ruski saveznici na Balkanu aktivno izazivaju nepoverenje u zapad, predstavljajući SAD i EU kao neprijatelje koji žele da zemljama oduzmu identitet i nacionalni ponos putem evrointegracija. Savršeni primer za to je, piše AP, Milorad Dodik, za kog su zapad i NATO neprijatelji dok je Rusija prijatelj koji potpuno poštuje „slovensku braću“.

Zaglibljena u svojim problemima – krizi evra, imigraciji i Bregzitu – EU je godinama zanemarivala Balkan. Sada se neki evropski zvaničnici plaše da bi region ponovo mogao upasti u sukobe ako brzo ne uđe u EU. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je nedavno rekao da ako se Balkanu ne ponudi jasna evropska perspektiva pre ili kasnije se može ponoviti ono „što se dešavalo devedesetih“.

[adsenseyu6]

Ti strahovi, kako navodi AP, nisu neosnovani.

Tenzije su u porastu između Srbije i Kosova, uprkos dijalogu u Briselu o političkom rešenju.

U Makedoniji je, uprkos nadama SAD i EU u brzo prihvatanje sporazuma s Grčkom o promeni imena, referendum o tom pitanju propao zbog slabe izlaznosti. To je izazvalo nove strahove od nestabilnosti u zemlji koja je 2001. bila na ivici građanskog rata.

Američki ministar odbrane Džejms Matis je iza protesta protiv sporazuma i u Makedoniji i u Grčkoj video ruski uticaj i prošlog meseca je izjavio da SAD „ne žele da vide da Rusija (u Makedoniji) radi ono što je pokušala u mnogim drugim zemljama“.
Rusija negira da se meša u politiku balkanskih ili baltičkih država. Međutim, navodi AP, ruska strategija meke moći dobro uspeva u Srbiji, pre svega zbog sećanja na NATO bombardovanje 1999.
Rusija je tako, piše AP, u zamenu za podršku Beogradu oko Kosova dobila vernog saveznika iako Srbija pregovara o članstvu u EU.

AP takođe navodi da su dva ruska vojna obaveštajca operisala iz Srbije u navodnom pokušaju da 2016. organizuju puč u Crnoj Gori da bi sprečili ulazak Crne Gore u NATO.

„Bili smo svedoci neuspeha referenduma u Makedoniji. Svedoci smo toga u Bosni, gde je Republika Srpska postala bastion ruskih interesa. Bili smo svedoci toga u Crnoj Gori i svedoci smo toga u Srbiji. Sve to pomaže Rusima da ulože minimum i dobiju gotovo maksimum iz svog političkog uticaja“, naveo je politički analitičar Boško Jakšić.

(Beta)
[adsenseyu5]