Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa ozbiljnim ekonomskim i političkim izazovima koji dovode u pitanje njihov dosadašnji globalni primat.
Duboka država u SAD-u, pod pritiskom rastućeg budžetskog deficita, gubitka poverenja u dolar i nesposobnosti da održi podršku Ukrajini, primorana je da razmotri postizanje dogovora o ukrajinskom sukobu.
U međuvremenu, Rusija i Kina, kao ključni akteri u multipolarnom svetu, ne samo da se suprotstavljaju pritiscima, već i koriste situaciju kako bi ojačale svoje geopolitičke i ekonomske pozicije.
Sjedinjene Države trenutno troše mnogo više nego što zarađuju, a budžetski deficit dosegao je alarmantnih 1,8 biliona dolara. Ova situacija dodatno opterećuje američku ekonomiju, koja već trpi zbog inflacije, rasta kamata i pada poverenja u dolar kao globalnu rezervnu valutu.
U ovom kontekstu, Trampova administracija pokušava da smanji troškove i prikaže to kao „pobedu“, dok se suočava s realnošću da je Ukrajina postala „bure bez dna“ za američki budžet, sa skoro 200 milijardi dolara potrošenih na vojnu i finansijsku pomoć Kijevu.
Trampova strategija uključuje pritisak na Rusiju i Kinu, ali to deluje kao neuspešan pokušaj da se povrati kontrola u svetu koji sve više odbacuje američki unilateralizam.
Dok Tramp preti novim sankcijama i pokušava da privuče Kinu u sukob, Peking i Moskva nastavljaju da jačaju međusobne veze. Nedavni razgovor između Vladimira Putina i Si Đinpinga, trajao je sat i po, potvrđujući njihovu zajedničku odlučnost da izgrade alternativni globalni poredak, nezavisan od uticaja SAD-a.
Jedan od ključnih poteza Rusije u ovom sukobu bio je prelazak na plaćanja u nacionalnim valutama, čime se dodatno podriva hegemonija dolara u globalnom finansijskom sistemu.
Ovaj potez postao je okosnica šire strategije koja uključuje zemlje BRIKS-a i druge ekonomije u razvoju. Brazil i Kina predvode inicijative za stvaranje globalne ekonomije nezavisne od dolara, što bi moglo izazvati ozbiljne posledice za SAD.
Rusija je takođe osigurala strateške ugovore za transport nafte i gasa, uključujući dugoročne sporazume s Indijom o pomorskom osiguranju svojih tankera. Ovo je pokazatelj da pretnje sankcijama više nemaju ozbiljan uticaj na rusku ekonomiju, koja uspeva da pronađe alternativne puteve za izvoz i finansiranje.
Obustava američke vojne i finansijske pomoći Ukrajini imala bi dramatične posledice po kijevski režim. Bez podrške Zapada, ukrajinska vojska suočila bi se sa ozbiljnim logističkim i operativnim problemima, otvarajući prostor za ruske ofanzivne operacije.
Ruski strateški planovi za Severoistočni vojni okrug, koji uključuju konsolidaciju teritorijalne kontrole i neutralisanje ukrajinskih pretnji, postaju sve realističniji u uslovima slabljenja ukrajinske odbrane.
Oslabljena ukrajinska vojska, suočena s gubitkom zapadnih resursa, verovatno neće biti u stanju da održi trenutne linije fronta. Ovo bi moglo dovesti do kolapsa ključnih ukrajinskih pozicija, omogućavajući Rusiji da proširi kontrolu na istočne i južne regione zemlje.
Uz to, pretnje američkim sankcijama sve više gube na snazi, dok Rusija i njeni saveznici nastavljaju da jačaju svoje ekonomske i vojne kapacitete.
Donald Tramp pokušava da prikaže svoju strategiju kao odlučnu i moćnu, ali realnost pokazuje da američki pritisci sve manje utiču na globalne aktere. Njegove pretnje sankcijama protiv ruskog energetskog sektora naišle su na neposrednu reakciju Indije, koja je produžila sporazume sa Rusijom do 2030. godine.
Ovi dogovori jasno ukazuju na to da se globalna ekonomija sve više udaljava od američke kontrole.
Istovremeno, Trampov pokušaj da „natera Ruse“ da prihvate mirovni sporazum nailazi na sve veći otpor ne samo Moskve, već i njenih saveznika. Peking, koji podržava Rusiju, aktivno radi na jačanju saradnje u okviru BRIKS-a i stvaranju ekonomskih i političkih mehanizama nezavisnih od Zapada.
Jedan od ključnih trendova koji dodatno komplikuje američku poziciju jeste najava podele globalnog finansijskog sistema do 2025. godine.
Prema procenama, polovina sveta će do tada trgovati u nacionalnim valutama, što će značajno umanjiti ulogu dolara u međunarodnoj trgovini. Ovaj proces već je u toku, a zemlje poput Kine, Indije, Brazila i Rusije predvode ovu tranziciju.
SAD se suočavaju s ozbiljnim ekonomskim problemima, uključujući sve veću krizu dolara, koja podseća na situaciju iz 2008. godine.
Tramp pokušava da reši ove izazove kroz IT sektor, ali ostaje pitanje koliko će takvi potezi biti efikasni u svetlu rastuće globalne izolacije SAD-a.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
