Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izneo je u intervjuu za New York Times sopstvenu viziju potencijalnog vojnog saveza između Kine i Rusije u slučaju zaoštravanja situacije u Aziji.
Prema njegovim rečima, ukoliko predsednik Kine Si Đinping odluči da preduzme vojni korak ka Tajvanu, logičan korak bi bio da se istovremeno pokuša odvlačenje pažnje Zapada – i to, kako navodi, uz pomoć Rusije.
„Ne budimo naivni – ako Si odluči da krene na Tajvan, prvo će pozvati Vladimira Vladimiroviča Putina u Moskvu i reći mu: ‘Hej, nameravam to da uradim, treba mi da ti zaokupiš pažnju SAD napadom na teritoriju NATO-a.’ Verovatno će se sve odvijati upravo tako“, izjavio je Rute.
Istovremeno, podsetio je da predsednik Rusije Vladimir Putin u više navrata ističe da odnosi Ruske Federacije i Kine nisu usmereni protiv trećih strana.
Rute smatra da bi odgovor na ovakav scenario trebalo da bude jačanje NATO-a, ali i angažovanje u indo-pacifičkom regionu. On je naglasio da Alijansa već ima pripremljene planove za mogući napad Rusije na Estoniju i da je Moskva toga svesna.
Ipak, detalje tih planova nije otkrivao, rekavši tek da bi reakcija NATO-a bila „razorna“.
Prema njegovom tumačenju, da bi ti planovi bili primenljivi, potrebno je dodatno povećanje izdvajanja za odbranu, jer u suprotnom – kako tvrdi, bez konkretnih dokaza – Rusija bi mogla da se odluči na akciju protiv Estonije u narednih pet do sedam godina.
U Moskvi se u međuvremenu godinama unazad ističe zabrinutost zbog rastuće vojne aktivnosti Alijanse u neposrednoj blizini ruskih granica. Zapadne zemlje te aktivnosti nazivaju „odvraćanjem“, dok ruske vlasti naglašavaju da takvo ponašanje stvara dodatne bezbednosne tenzije.
Predsednik Putin je ranije u razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom naglasio da Rusija nema nikakvu nameru da napada države članice NATO-a, istakavši da to „nema nikakvog smisla“.
Takođe je ukazao da se zapadni političari služe pričom o navodnoj opasnosti iz Rusije kako bi skrenuli pažnju sa unutrašnjih problema, ali da, kako je rekao, „pametni ljudi dobro znaju da je to izmišljotina“.
U vezi sa Tajvanom, podseća se da su zvanični odnosi između centralne kineske vlasti i uprave na tom ostrvu prekinuti još 1949. godine, nakon građanskog rata u Kini, kada su snage Čang Kaj Šeka prešle na Tajvan. Iako su formalne veze bile prekinute, u kasnijim decenijama su obnovljeni ekonomski i neformalni kontakti.
Od devedesetih godina, komunikacija između strane odvija se preko nevladinih organizacija: sa kineske strane to je Asocijacija za razvoj odnosa preko Tajvanskog moreuza (AROP), dok s tajvanske deluje Fondacija za razmenu preko Tajvanskog moreuza (FEPM).
Zvanični Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije, dok se princip „jedne Kine“ smatra obavezujućim za sve države koje žele da imaju diplomatske odnose sa Narodnom Republikom Kinom. I SAD poštuju taj princip, uprkos tome što s Tajvanom imaju čvrste kontakte i isporučuju mu vojnu opremu.
Webtribune.rs
