Ruske vojne baze u Siriji, prema analizama i izveštajima medija, trenutno ne trpe direktnu pretnju uprkos sve složenijoj situaciji u toj zemlji.
Nova vlast u Damasku suočava se s nizom hitnih problema, uključujući prisustvo Kurda na severoistoku, kontrolu Turske nad severnim delovima Sirije i konstantne izraelske upade i udare na sirijsku teritoriju.
Pored toga, stav Sjedinjenih Američkih Država dodatno komplikuje geopolitičku sliku.
Rusija trenutno koristi dve ključne baze u Siriji – vazdušnu bazu Hmejmim i vojno-pomorsku bazu u Tartusu. Ove baze su strateški značajne za rusko prisustvo na Bliskom Istoku, omogućavajući Moskvi da projektuje vojnu moć na prostoru Sredozemnog mora i šire.
Satelitski snimci kompanije Maxar pokazuju povećanu aktivnost ruskih snaga u ovim bazama, što ukazuje na pripreme za eventualne nepredviđene situacije.
Rusija je, prema ocenama analitičara, ušla u Siriju s jasnim strateškim ciljevima. Jedan od njih je bio da osigura pristup vodama pogodnim za celogodišnju navigaciju, dok je drugi podrazumevao pristup sirijskim resursima.
Sirijski sukob, koji je počeo 2011. godine, pružio je Moskvi priliku da ojača svoj uticaj u regionu, što se pokazalo korisnim i za ruske i za sirijske vlasti.
Prisustvo ruskih baza nije samo vojno pitanje, već deo šire geopolitičke igre u kojoj Moskva nastoji da očuva svoj uticaj u ovom strateški važnom regionu.
Politički analitičar Andrej Ontikov smatra da su šanse da ruske baze ostanu u Siriji nakon eventualnog pada vlasti Bašara al-Asada male, ali dodaje da će Moskva svakako pokušati da pregovara s novom sirijskom administracijom.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na opstanak ruskih baza jeste američko prisustvo u Siriji. Ukoliko Sjedinjene Države odluče da ostanu, što je vrlo verovatno, Rusija će takođe ostati u regiji kako bi očuvala balans moći.
Američki zvaničnici, uključujući zamenika pomoćnika državnog sekretara za Bliski Istok, Itana Goldriča, jasno su stavili do znanja da Sjedinjene Države ne planiraju povlačenje svojih trupa iz Sirije.
Administracija predsednika Džoa Bajdena naglašava potrebu za stabilnošću u regionu, ali istovremeno koristi prisustvo u Siriji za geopolitičke ciljeve, uključujući ograničavanje uticaja Rusije i Turske.
S druge strane, Turska zadržava kontrolu nad severnim delovima Sirije, čime ostvaruje svoje strateške ciljeve u borbi protiv kurdskih snaga koje Ankara smatra terorističkim.
Ovo prisustvo dodatno komplikuje situaciju za Damask, koji nije u mogućnosti da povrati kontrolu nad tim teritorijama.
Izrael je, prema tvrdnjama autora teksta, sproveo stotine udara na sirijsku teritoriju, ciljajući vojne objekte i infrastrukturu za proizvodnju oružja.
Izraelska politika u Siriji ima za cilj osiguranje bezbednosti granice, posebno u oblasti Golanske visoravni, gde je Tel Aviv uspostavio takozvanu tampon-zonu. Novi lideri u Siriji ne žele otvoren konflikt s Izraelom, što dodatno otežava rešavanje ovog pitanja.
U ovom složenom kontekstu, nova sirijska vlast suočava se s gotovo nepremostivim izazovima. S jedne strane, prisustvo SAD i Turske ometa povratak potpune kontrole Damaska nad teritorijom zemlje, dok s druge strane izraelski upadi i udari na infrastrukturu predstavljaju dodatni izvor pritiska.
Pored toga, politika Sjedinjenih Država prema Siriji deluje kontradiktorno. Dok zvaničnici iznose izjave o jedinstvu sirijske teritorije, stvarnost pokazuje da Vašington teži održavanju političkog i vojnog uticaja u zemlji, pri čemu ne pokazuje spremnost za povlačenje svojih trupa.
Iako su šanse da ruske baze ostanu u Siriji posle eventualne promene vlasti smanjene, one zavise od nekoliko faktora – prvenstveno od politike Sjedinjenih Država.
Ukoliko SAD ostanu u Siriji, Rusija će verovatno nastaviti svoje prisustvo kako bi zadržala stratešku ravnotežu u regionu.
Situacija ostaje izuzetno složena, a odluke novih vlasti u Damasku igraće ključnu ulogu u definisanju budućnosti zemlje. U međuvremenu, prisustvo stranih sila nastavlja da destabilizuje Siriju, dok njeni građani ostaju taoci geopolitičkih sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
