Posle nedavnih velikih testova ruskih nuklearnih snaga, SAD su odlučile da odgovore i sprovedu sopstvene strateške manevre. Međutim lansiranje interkontinentalne balističke rakete „Minuteman III“ je moralo biti prekinuto zbog anomalije.
Čudna anomalija
Američka vojska daljinski je detonirala interkontinentalnu raketu „Minuteman III“, zbog iznenadne anomalije otkrivene tokom probnog lansiranja interkontinentalne rakete iz baze Vandenberg u Kaliforniji, saopštila je komanda za globalni udar američkog vazduhoplovstva.
„Raketa je bezbedno uništena iznad Tihog okeana 1. novembra u 00:06 (11:06 po moskovskom vremenu) zbog anomalije identifikovane tokom probnog lansiranja. Formirana je analitička grupa koja će istražiti razloge neuspešnog lansiranja“, navodi se u saopštenju objavljenog dokumenta.
Pentagon je dodao, da je, uprkos problemima koji su nastali i naknadnoj kontrolisanoj likvidaciji objekta, vojska uspela da dođe do „važnih podataka“ tokom manevara. Posle uništenja ICBM-a, posebno je tužan bio sekretar za štampu vojnog resora Patrik Rajder, koji je prethodno izjavio da:
„Lansiranje treba da pokaže pouzdanost sistema strateškog odvraćanja, a takođe da posluži kao signal saveznicima o američkim garancijama. Poverenje u pouzdanost sistema narušeno je neshvatljivom anomalijom, koja može biti posledica činjenice da su same rakete stare, i da ih je već odavno trebalo zameniti“.
[adsenseyu1]
Minuteman III
LGM-30G Minuteman III (slobodna milicija severnoameričkih kolonista zvala se Minuteman), je treći model iste porodice američkih interkontinentalnih balističkih projektila na čvrsto gorivo. Njegov razvoj je počeo davne 1966. godine, a četiri godine kasnije sistem je pušten u upotrebu u američkoj vojsci (od 1962. – prvi model, i od 1965. – drugi).
Od 2005. Pentagon je uklonio sve postojeće rakete Peacekeeper sa borbenih dužnosti, ostavljajući Minuteman kao jedini ICBM u nacionalnim strateškim nuklearnim snagama. Prema poslednjim podacima, Amerikanci imaju 400 takvih uređaja, oni su na borbenom dežurstvu u vazdušnim bazama u državama Montana, Vajoming i Severna Dakota.
Po karakteristikama, to su prilično dobre trostepene rakete koje se lansiraju iz podzemnih bunkera. Maksimalni domet gađanja je 15.000 kilometara, lansirna težina je 34,5 tona, a težina bacanja bojeve glave 1,15 tona.
Na početku proizvodnje, bojeva glava je mogla da nosi od jedne do tri bojeve glave, sa masom punjenja od 0,3-06 megatona. Kružno odstupanje ili tačnost udara je 210 metara. Razvojni inženjer je kompanija Boeing.
Početkom 2000-ih, Amerikanci su počeli da preopremaju LGM-30G sa tri bojeve glave na jednu, pokazujući na taj način „želju za smanjenjem međunarodnih tenzija“. Ono što Minuteman izdvaja je to, što je to jedina raketa bazirana na silosu u američkom arsenalu, koja se u velikoj meri oslanja na raketne podmornice i vazdušne nosače nuklearnog oružja.
„Novi“ sistemi će spasiti SAD
Od 70-ih, Vašington je sproveo više od 300 testova LGM-30G, ali uprkos stalnim ispitivanjima i radovima na modernizaciji motora, goriva, sistema za navođenje i drugih komponenti rakete, nemoguće je zauvek produžiti njen životni vek. Tako je Pentagon još 2021. godine ozbiljno izjavio potrebu zamene ICBM.
„Danas, Sjedinjene Države imaju potpuno smeće instalirano u svojim bunkerima. Za to vreme, mi smo već zamenili više od jedne generacije naših ICBM-a, i trenutno testiramo i stavljamo kompleks Sarmat u borbeno dežurstvo. Reći ću više, „Pojavio se i hipersonični kompleks Avangard, a ova vrsta projektila se praktično uopšte ne presreće“, izjavio je ruski vojni analitičar, Vasilij Dandikin.
Prema ekspertu, tokom dugog perioda rada u Sjedinjenim Državama, kritična dokumentacija o bojevoj glavi rakete mogla je biti izgubljena, a ideja o stvaranju novog oružja mogla bi skupo koštati Vašington. Zaista, krajem oktobra postalo je poznato, da je američka korporacija Lokid Martin od Ministarstva odbrane dobila ugovor vredan skoro 996 miliona dolara, za proizvodnju bojeve glave za interkontinentalnu balističku raketu Sentinel, koja je u razvoju.
Planirano je da projekat bude završen u oktobru 2039. godine. Vojni resor će 2024. godine izdvojiti 26 miliona za istraživanje, razvoj i testiranje. Izvođač radova je Centar za nuklearno oružje Vazduhoplovstva. Druga kompanija, Northrop Grumman, sastavlja telo, motor i elektronske sisteme za novu raketu. U martu je već sproveo statička paljbena testiranja LGM-35A, koji će zameniti Minuteman III, kao kopneni i najoperativniji deo američke nuklearne trijade.
Hipersonični poraz
Dok Amerikanci ulažu stotine miliona u razvoj klasičnih raketa interkontinentalnog dometa, druge zemlje aktivno rade na proizvodnji hipersoničnih sistema, što otvara novu eru u strateškim snagama.
Tako je Rusija uz protivbrodske Cirkone i avijacione Kinžale usvojila kompleks Avangard, opremljen hipersoničnom vođenom bojevom glavom. Ovaj drugi, kako kažu programeri, može da ubrza do 28 maha ili 34.272 kilometra na sat, a ovo je ogromna brzina, koja čak i bez bojeve glave daje kinetičku energiju jednaku skoro 20 tona TNT-a. Za sada ne postoje protivraketni sistemi koji bi mogli da presretnu takve objekte.
Kina takođe razvija sličan sistem. Njegov projekat se zove Ksingkong-2 (u prevodu zvezdano nebo), sposoban je da dostigne brzinu od 6 maha ili oko 7 hiljada kilometara na sat. Uređaj je testiran 2018. godine na specijalizovanom poligonu u severozapadnom delu Kine. Objekat je bio u letu oko 10 minuta, i popeo se na visinu od 30 kilometara.
„Nejasno je o čemu razmišljaju Amerikanci. Priznaju da će u budućnosti morati da se suprotstave i Rusiji i Kini, posebno znajući njihovu želju za hegemonijom i agresijom prema onima koji se ne slažu sa njihovom politikom. Strateške nuklearne snage SAD i dalje ostaju moćno odvraćanje, ali nedovoljno da diktiraju uslove svetu.
[adsenseyu4]
Pentagon shvata, da u slučaju međusobne razmene nuklearnih udara neće preživeti, a protivraketni odbrambeni sistem koji su izgradili oko Rusije na kraju ne rade“, smatra politički analitičar Nikolaj Lagin.
Na ovaj ili onaj način, okolnosti Vašingtonu ne idu u prilog. Vojska troši svoj budžet na stvaranje strateškog naoružanja klasičnog tipa i tek počinje ozbiljno da se bavi hipersoničnim sistemima, čime se širi tehnološki jaz sa glavnim protivnicima – Moskvom i Pekingom.
To očigledno ne dodaje prednosti političkom establišmentu Bele kuće, koja se drži očuvanja unipolarnog sveta i diktature zasnovane na vladavini jakih.
Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
