Ruski brod „Akademik Čerskij“, dodatno opremljen tehnikom EU, trebalo bi da završi sporni gasovod Severni tok 2.
Istraživanja DW-a pokazuju kako Rusi zaobilaze sankcije SAD.
„Svaki deo opreme za gasovod ima svoju priču“ – to je slogan na internet stranici italijanske firme „Nuova Patavium“. Ovaj moto se posebno odnosi na malu firmu iz predgrađa Padove, kojom je nedavno opremljen ruski brod za polaganje cevi „Akademik Čerskij“. Priča kao iz privrednog krimića.
Oprema za „Akademika Čerskog“
Kada je „Akademik Čerskij“ krajem marta počeo sa polaganjem cevi, nedaleko od nemačkog ostrva Rigen, brod je bio u cenru međunarodne pažnje. Imao je nalog da završi radove na Severnom toku 2, drugom ogranku sigurno najspornijeg gasovoda na svetu.
Istraživanje DW-a je pokazalo da je brod opremljen najmodernijom tehnikom za prezicnu obradu cevi italijanske firme „Nuova Patavium“. To je znakovito s obzirom da svakom ko učestvuje u izgradnji Severnog toka 2 prete bolne američke sankcije. Naime, prema američkoj odluci za suzbijanje ruskog uticaja u Evropi i Aziji, Bela kuća bi trebalo da uvede sankcije pojedinicima i kompanijama, koji pružaju usluge i prodaju robu za izgradnju Severnog toka 2. Pogođene su sve isporuke u vrednosti milion dolara, odnosno pet miliona dolara na godišnjem nivou.
Zbog pretnji sankcijama Vašingtona, švajcarska firma „Alseas“ morala je već krajem 2019. da povuče svoj brod iz ovog projekta. Zato je uskočio „Čerskij“, koji se početkom 2020. uputio iz Pacifika. Problem: ovom ruskom brodu, opremljenom za polaganje cevi, nedostajao je deo opreme. Ali, kako su Rusi uspeli da uprkos američkim sankcijama opreme brod?
Odgovor pruža uvid u rusku carinsku dokumentaciju, koja je dostupna u bazi podataka „ImportGenius“, a koju je pregledao DW. Između avgusta i septembra 2020. vlasnik „Čerskog“ – firma „STIF“, mala ruska ćerka firma kompanije „Gasprom“ – isporučio je opremu iz Italije i Holandije kompaniji za polaganje cevi vrednosti oko deset miliona evra. Mesto isporuke: Luka Mukran na nemačkom ostrvu Rigenu – bazi izgradnje Severnog toka 2.
Trikovi u senci svetske politike
U carinskim dokumentima se navodi da su samo 12. septembra sistemi za obradu cevi sa hidrauličnim pogonom firme „Nuova Patavium“, vredni 1,1 milion američkih dolara prosleđeni iz Rusije u Nemačku. Suma koja bi terbalo da je relevantna za američku službu koja je zadužena za sankcije. Ali, ova oprema je u Rusiju stigla, barem prema podacima ruske carine, u dve pojedinačne isporuke sa više meseci razmaka. Navedena cena: manje od 200.000 dolara po isporuci. Na pitanje DW-a o razlogu ove razlike u ceni Italijani nisu odgovorili.
Kada su od jula 2020. američke sankcije pooštrene i precizirane, lanci isporuke su bili još nepregledniji. Od tada italijanska firma nije poslovala sa vlasnikom „Čerskog“ – barem na papiru. Novi kupac opreme je firma „Sistema SPB“. Preduzeće iz Sankt Peterburga sa samo troje zaposlenih je zagonetka. Za samo nekoliko godina se više puta selila, menjala polje poslovanja pa čak i broj u registru firmi. I nemoguće je na osnovu nekoliko tragova bilo šta ustanoviti. Prema zvaničnim izvorima, firma ima državnu licencu za instalaciju protivpožarnih alarma u zgradama, kao i neplaćene dugove kod Udruženja kompanija za istraživanja nafte i zemnog gasa.
Pored poslovanja sa frimom „Nuova Patavim“, prema podacima ruske carine, firma iz Sankt Peterburga kupovala je opremu za „Čerskij“ kod drugih italijanskih firmi – Opus S.R.L. Ova kompanija je na primer 25. avgusta 2020. isporučila pneumatske glave za zavarivanje sa automatskim pozicioniranjem. Dve nedelje kasnije oprema je takođe prebačena u luku Mukran, i to kao vlasništvo Gaspromove podružnice STIF. Ono što upada u oči kod reeksporta iz Rusije u Nemačku, italijanska oprema je već koštala 1,2 miliona dolara – deset puta više nego što je prijavljeno carini kod uvoza iz Italije. I „Opus S.R.L.“ nije reagovao na upit DW-a.
Holanđani ne znaju o tome ništa
Ali, holandski proizvođač „Vermaat Technics B.V.“ umesto toga pokazuje se iznenađenim. Njegov moderni kompjuterski vođeni orbitalni aparat za zavarivanje „Veraweld Torch System D.“ isporučila je Gaspromova ćerka firma „STIF“ „Akademiku Čerskom“ u Mukranu – i to stoji u ruskoj carinskoj dokumentaciji. „Mi ne znamo šta se događa na brodu ‘Akademik Čerskij'“, izjavila je kompanija u pisanom saopštenju, u kojem se takođe navodi: „Mi nismo isporučili nikakvu opremu za završetak Severnog toka 2“. Zbog toga Holanđani ne računaju sa američkim sankcijama.
„Vermaat Technics“ ne posluje sa firmom „STIF“ – opet stoji na papiru. Aparati za zavarivanje nisu isporučeni ovoj ćerki firmi „Gasproma“ već ruskoj firmi „Vermaat Service“. A Holanđani opet tvrde: „‘Vermaat Service’ nije naša kćerka firma“. Iako su do jula 2020. direktno vršili isporuke firmi „Vermaat Service“, od kako su pooštrene američke sankcije formalno više uopšte ne posluju sa Rusijom.
Umesto njih je dalje isporuke preuzela firma „BHS International B.V.“. A od ove firme postoji samo jedno poštansko sanduče u jednom selu u jugoistočnoj Holandiji i jedna internet stranica koja ne funkcioniše. Internet domen je registrovan kod iste kompanije kao i ruski „Vermaat Service“. „Mi ne znamo ništa o tome da je naša tehnika prebačena iz Rusije u Nemačku“, saopštio je „Vermaat Techincs“. Tako je „Akademik Čerskij“ dobio opremu iz Holandije ukupne vrednosti oko pet miliona dolara.
„To ne štiti od sankcija“
Obilaznice i posrednici, of-šor komanije i razlike u cenama – da li je tako lako proigrati američku vladu? S tim se ne slaže dugogodišnji američki diplomata Daniel Frid. „Ne pomaže ubacivanje lažnih firmi u lance isporuke. Jer, to je prekršaj. To je riskantno i ne štiti od sankcija“, kaže Frid u razgovoru za DW.
On je od 2014. do 2017. bio koordinator sankcija Rusiji u Stejt dipartmentu. Međutim, nije sigurno da će SAD Evropljane kazniti sankcijama. Vašington mora da odmeri političke rizike, kazao je bivši diplomata. „Sankcije su skupe. Jer, na svake sankcije mogu da uslede kontra-sankcije“, kaže Daniel Frid.
Nikos Tsafos iz Centra za strateške i internacionalne studije u Vašingotnu je uveren da evropske firme ne treba da strahuju. „SAD nisu spremne da učine sve moguće da zaustave gradnju Severnog toka 2. Verujem da postoji crvena linija za Vašington. Radi se o tome da se ne opterete previše odnosi sa Evropom“, ističe Tsafos. Ovaj stručnjak je uveren da će Vašington, uprkos svim pretnjama sankcijiama, zažmiriti na jedno oko, kako ne bi prešao granice i ostavio prostor za kompromis.
Za neki takav kompromis ne ostaje baš mnogo vremena kada se radi o Severnom toku 2. „Akademik Čerskij“ bi trebalo da do septembra završi sa postavljanjem cevi. Zahvaljujući najmodernijoj evropskoj tehnici, ruski brod za postavljanje cevi to može da uradi dvostruko brže nego manji brod „Fortuna“, koji je do sada radio južno od danskog ostrva Bornholm.
(dw)
