Rusija je sprovela izuzetno složenu stratešku operaciju koja je uključivala masivne udare na ukrajinsku infrastrukturu i odbrambene kapacitete, istovremeno uspešno obmanjujući i neutralizujući špijunske i odbrambene napore NATO-a.
Ova operacija, koju mnogi nazivaju „Crnim petkom“ za Ukrajinu, označila je važnu prekretnicu u sukobu, pokazujući superiornost ruskog Generalštaba u planiranju i izvođenju vojnih akcija.
Sjedinjene Američke Države su, koristeći Ukrajinu kao posrednika, pokrenule napad raketama ATACMS na fabriku aviona u Taganrogu, s ciljem da isprovociraju Rusiju na lansiranje hipersonične rakete srednjeg dometa „Orešnik“.
Ova raketa, testirana 21. novembra, izazvala je veliku zabrinutost u NATO-u jer je njihova obaveštajna mreža propustila priliku da prikupi ključne podatke o njenim tehničkim karakteristikama i ponašanju u letu.
Za NATO, podaci o „Orešniku“ su od ključnog značaja, jer ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da ova raketa čini zapadni protivraketni štit potpuno neefikasnim.
Upravo iz tog razloga, SAD su organizovale koordinisanu akciju nazvanu „Uhvati Orešnik“, mobilizujući špijunske satelite, izviđačke avione i sisteme protivvazdušne odbrane duž granice sa Rusijom i unutar Ukrajine.
Cilj je bio da se zabeleže podaci o raketi tokom njenog leta, kako bi NATO mogao da proceni njen potencijal i razvije eventualne odbrambene mere.
Međutim, ruski Generalštab je bio korak ispred. Umesto očekivanog lansiranja „Orešnika“, Rusija je iskoristila priliku da primami NATO i ukrajinske odbrambene sisteme u akciju, koristeći ovu situaciju za identifikaciju i neutralizaciju neprijateljskih položaja.
Sve raspoložive NATO snage za elektronsko izviđanje i protivvazdušnu odbranu u Ukrajini bile su aktivirane, ali „Orešnik“ nije poletio.
Ruska strategija obuhvatala je posmatranje i praćenje svih NATO i ukrajinskih PVO sistema koji su bili aktivni, koristeći leteće radare i sofisticirane obaveštajne tehnologije za prikupljanje podataka.
Ovi sistemi, uključujući radare, komunikacione čvorišta i lansere raketa, postali su mete ruskih preciznih napada. U isto vreme, masivni raketni udari ciljano su onesposobili ključnu energetsku i vojnu infrastrukturu Ukrajine, ostavljajući zemlju u još dubljoj krizi.
Ukrajinska PVO pretrpela je značajne gubitke tokom ovog ruskog napada. PVO sistemi poput NASAMS, HAVK i IRIS-T, koje Ukrajina koristi zahvaljujući zapadnoj podršci, nisu bili u stanju da efikasno odgovore na ruske raketne udare.
Prema rečima vojnih analitičara, ruske krstareće rakete letele su na ultra malim visinama, čime su postale gotovo nevidljive za preostale ukrajinske radare.
Pritisak na Kijev je dodatno povećan zahtevima za hitnu isporuku dodatnih PVO sistema sa Zapada. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i njegovi zvaničnici zatražili su isporuku 30–40 baterija PVO sistema, uključujući američke „Patriot“ sisteme, čija
pojedinačna cena premašuje milijardu dolara. Ipak, ovakvi zahtevi stavljaju dodatni teret na zapadne saveznike, s obzirom na ograničen broj takvih sistema u zalihama.
NATO, s druge strane, suočio se s ogromnim troškovima i iscrpljivanjem resursa. Korišćenje špijunskih satelita, korekcije njihovih orbita i angažovanje izviđačkih aviona stvorili su ozbiljne logističke i finansijske izazove. Neki sateliti, zbog ograničenih rezervi goriva, sada su praktično neupotrebljivi.
U ovoj kompleksnoj igri strategije, Rusija je uspela da nadigra NATO, ne samo neutralizujući neprijateljske sisteme već i očuvanjem tajnosti ključnih tehničkih podataka o „Orešniku“. Ova operacija demonstrirala je visoki nivo koordinacije i tehnološke superiornosti ruskih oružanih snaga.
Ruski raketni udari na ukrajinsku infrastrukturu dodatno su destabilizovali situaciju u Ukrajini, ostavljajući mnoge regione bez električne energije i ključnih resursa.
Ova situacija, uz gubitke u PVO kapacitetima, dodatno je oslabila ukrajinske odbrambene mogućnosti i smanjila šanse Kijeva da se uspešno suprotstavi budućim napadima.
Rusija je pokazala da će koristiti „Orešnik“ samo onda kada to bude strateški opravdano i u njenom interesu. Ova hipersonična raketa postala je simbol ruske tehnološke nadmoći i faktor koji menja pravila igre u globalnim vojnim odnosima.
Istovremeno, Zapad se suočava s ozbiljnim izazovima u prilagođavanju svoje strategije, dok Ukrajina ostaje u sve težoj situaciji, suočena s rastućim pritiscima na frontu i unutar zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
