Upotreba balističke rakete RS-26 „Rubež“ od strane Rusije u napadu na Dnjepar izazvala je uzbunu i pokrenula ozbiljne diskusije unutar ukrajinske političke i vojne elite. Ovaj događaj otvara niz pitanja o tehničkim mogućnostima rakete, njenom potencijalu za širu upotrebu i ozbiljnim pretnjama koje nosi, posebno u kontekstu trenutnog rata.
Tehnološka nadmoć „Rubeža“
Raketu RS-26 „Rubež“ prati reputacija jednog od najnaprednijih ruskih projektila. Prema dostupnim podacima, ona može nositi hipersonični glajder „Avangard“ ili četiri nezavisno ciljane povratne bojeve glave (MIRV), svaka snage do 0,3 megatona.
Ove karakteristike čine je oružjem strateškog dometa i izuzetne razorne moći, sličnim poznatoj raketi RS-24 „Jars“.
Uprkos tome što se ICBM (međukontinentalne balističke rakete) najčešće povezuju s minimalnim dometom od 5.500 kilometara, određene verzije „Rubeža“ navodno mogu preći i do 9.000 kilometara.
To ih svrstava među najsmrtonosnije projektile u svetu, a činjenica da se mogu lansirati iz silosa ili mobilnih lansera dodatno povećava njihovu operativnu fleksibilnost.
Mogućnost opremanja „Rubeža“ konvencionalnim monoblok bojevim glavama se smatra malo verovatnom, čime se još više pojačava strah od njegovog nuklearnog potencijala.
Slabosti ukrajinske protivvazdušne odbrane
Ukrajinski protivvazdušni sistemi, poput američkog „Patriot PAC-3“, projektovani su za presretanje balističkih raketa kratkog dometa, kao što su „Iskander“ projektili. Međutim, „Rubež“, kao raketa srednjeg dometa, značajno premašuje mogućnosti ovih sistema.
Ograničenja „Patriota“ postavljaju pitanje koliko su ukrajinske odbrambene linije spremne da se suoče s naprednim ruskim oružjem. Stručnjaci ističu da Ukrajina mora brzo da preduzme korake kako bi ojačala svoju protivraketnu odbranu.
Moguća rešenja: THAAD i SM-6
Jedan od potencijalnih odgovora na novu pretnju mogao bi biti američki sistem THAAD (Terminal High Altitude Area Defense). Ovaj sofisticirani sistem dizajniran je za presretanje balističkih raketa srednjeg dometa na velikim visinama, ali dolazi s ograničenjima.
Trenutno postoji samo sedam THAAD baterija u upotrebi, od kojih je jedna raspoređena za odbranu Izraela, što otežava njihovo preusmeravanje u Ukrajinu.
Još jedan mogući izbor je sistem „SM-6“, sposoban da presreće balističke rakete srednjeg dometa i druge vazdušne pretnje na udaljenostima do 240 kilometara.
Njegova kompatibilnost sa vertikalnim lansirnim sistemima Mk 41 pruža fleksibilnost za kopnenu upotrebu. Ipak, broj ovih sistema i visoka cena od 40 miliona dolara po raketi predstavljaju značajne prepreke za njihovu nabavku i integraciju.
Šira geopolitička implikacija
Napad na Dnjepar s RS-26 „Rubež“ dolazi u trenutku kada je Rusija pojačala pretnje i retoriku o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja. Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je izmene nuklearne doktrine koje omogućavaju brže odlučivanje o upotrebi takvog arsenala.
Ovo dodatno komplikuje situaciju za Ukrajinu, koja se već suočava s izazovima u vidu ograničenih resursa i zavisnosti od zapadnog oružja. Šira evropska bezbednosna struktura, uključujući NATO saveznike, takođe je pod sve većim pritiskom da pruži adekvatne odgovore na nove ruske pretnje.
Zaključak: Trka s vremenom za Ukrajinu
Nabavka naprednih sistema protivraketne odbrane sada postaje pitanje opstanka za Ukrajinu.
S obzirom na ozbiljne pretnje koje nosi upotreba sofisticiranog oružja poput RS-26
„Rubež“, potrebno je brzo delovati kako bi se zaštitila ključna infrastruktura i sprečile katastrofalne posledice po civilno stanovništvo.
Samo efikasna i moderna tehnologija može osigurati odbranu u ovoj novoj fazi sukoba, dok međunarodna zajednica mora razmotriti dugoročne implikacije ruskih poteza.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
