Posle bugarskog predsednika koji je stavio veto na kupovinu američkih vojnih aviona i Turske koja razmatra da odustane od kupovine „boinga“ i indijska vojska preispituje kupovinu američkih bespilotnih letelica.
Nakon što je Iran oborio američku bespilotnu letelicu u regionu Persijskog zaliva, indijsko Ratno vazduhoplovstvo preispituje kupovinu 30 američkih bespilotnih letelica vrednih 6 milijardi dolara.
Kako navode izvori „Hindustan tajmsa“, Indijci su zabrinuti zbog efikasnosti i mogućnosti američkih bespilotnih letelica u nestabilnom vazdušnom prostoru duž indijske granice sa Pakistanom i Kinom.
Poremećen primat SAD
Komentarišući u kojoj meri je uzdrmana dominacija SAD u prodaji naoružanja, prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, kaže da je ubrzanim razvojem tehnologije drugih zemalja, pre svega vazduhoplovne, kosmičke, kao i raketnog programa u Rusiji i Kini, na mnogim tržištima poremećen primat Sjedinjenih Američkih Država.
Prema njegovim rečima, poslednji slučajevi poput Indije, Turske i Bugarske jesu dokaz da druge države sve više zauzimaju svoj prostor. Kovač pre svega ovde misli na tehnologiju i odbrambenu industrije Rusije, koja je, kako navodi, kroz različite projekte i programe pomagala mnoge vojne projekte i u Kini.
„Verujem da neće doći do naglog pada i potpunog gubljenja tržišta od strane SAD, ali evidentno je da su raketni programi, pa i avio-industrija u Rusiji znatno napredovali, a da Rusi posebno imaju primat kada je reč o raketama protivvazdušne odbrane. Otuda i situacija da pojedine članice NATO-a, kao što je Turska, idu ka kupovini ruskog naoružanja. Dakle, Ankara je uspela da odoli političkim, ekonomskim i mnogim drugim pritiscima, pa sada, kako vidimo, realizuje taj projekat opremanja svojih vojnih snaga sistemom S-400“, ukazuje Kovač.
[adsenseyu1]
Vakuum na tržištu
Naš sagovornik je uveren da američka pretnja, da neće biti realizovan program opremanja turske vojske avionima F-35, nije turskog predsednika odagnala od prvobitne odluke. Ukoliko SAD budu istrajne u tim pretnjama, Kovač ne isključuje mogućnost da Ankara pribegne kupovini aviona od Rusije.
„Tamo gde Amerika gubi tržišta, vidimo da najčešće i najozbiljnije u taj vakuum, taj prostor uskaču ruske kompanije, zato što se radi o proizvodima namenske industrije istog ili znatno većeg kvaliteta, ali takođe po znatno nižim cenama, znatno povoljnijim uslovima i bez bilo kakvih političkih uslovljavanja. Mislim da treba posebno imati na umu to da Rusija nikada nije nastojala da bilo koga politički ucenjuje da li će kupiti njeno naoružanje ili ne“, ukazuje Kovač i dodaje da se Ruska Federacija isključivo kvalitetom i cenom uspeva nametnuti kao značajan proizvođač vojne opreme.
„Ova priča oko aviona i protivvazdušnih raketa biće sasvim sigurno dominantna i u narednom periodu, jer avijacija i sigurnost protivvazdušne odbrane jesu parametri kojima se danas meri odnos supersila u svetu, kao i odnos saveznika prema tim supersilama, odnosno stabilnost pojedinih vojno-političkih saveza“, napominje Kovač.
Nema više monopola
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države su do sada smatrale da imaju izvestan politički monopol nad onim delovima sveta i nad onim državama koje su bile pod „njihovim kišobranom“.
„Međutim, danas kada svet prelazi iz nekada unipolarnog sveta u multipolarni svetski poredak, onda se to reflektuje i na ova strateška sredstva. Sada je samo pitanje retorike državnika ili pojedinih korporacija u samoj Americi da li će prezentovati vrhu svoje države da je to rezultat uticaja drugih država, a da neće biti spremni da priznaju da se na svetskoj berzi oružja i opreme pojavljuju nova sredstva koja su im konkurentna po sličnim karakteristikama, a sa znatno manjim cenama“, zaključuje Mitar Kovač.
Sandra Čerin (Sputnik)
[adsenseyu4]
