Američki predsednik Džo Bajden planira da razmotri mogućnost raspoređivanja nekoliko hiljada svojih vojnika u baltičkim zemljama i istočnoj Evropi do kraja nedelje.
Ovo je objavio The New York Times. Zašto se to radi u kontekstu započetih pregovora sa Rusijom o bezbednosnim garancijama?
„Bajden napušta politiku suzdržanosti po pitanju Ukrajine i razmatra slanje američkih trupa u istočnu Evropu i Baltik“, piše autor članka u NYT.
Prema njegovim rečima, visoki zvaničnici Pentagona su Bajdenu predstavili nekoliko opcija za akciju u slučaju „ruske agresije na Ukrajinu“. Jedna od njih je raspoređivanje američkog vojnog kontingenta do 5.000 ljudi u baltičkim državama i istočnoj Evropi.
Ranije je američki predsednik već izjavio da su, ako bude potrebno, SAD spremne da povećaju svoje vojno prisustvo u Rumuniji i Poljskoj. Šef Rumunije Klaus Johanis podržao je ovu odluku.
Sve ove izjave se dešavaju u pozadini isporuke municije i smrtonosnog oružja iz Sjedinjenih Država Ukrajini. Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov je na svojoj Tviter stranici rekao da je Kijev dobio više od 80 tona oružja od Sjedinjenih Država kao vojnu pomoć. „I ovo nije kraj“, rekao je ministar.
Ruski politikolog, TV i radio voditelj Dmitrij Kulikov govorio je o vojnom značaju takvih koraka Sjedinjenih Država:
– Po mom mišljenju, vojni značaj ovakvih akcija od strane SAD, zapravo, nije veliki. Sve ove akcije više imaju za cilj raspirivanje atmosfere i stvaranje što više informativnih razloga za histeriju, posebno oko Ukrajine.
Amerikanci, pak, smatraju da je to najpovoljnija podloga za razgovor o zahtevima koje je Rusija postavila SAD i NATO-u.
I postoje dva „škakljiva“ plusa u tome koje politički američki um vidi. S jedne strane, što je histerija strašnija, to će više olakšati neke odluke i ustupke koje će Vašington možda morati da donese po pitanju ruskih zahteva.
S druge strane, to je demonstracija „snage“, još verovatnije stvaranje fantoma snage i najglasniji mogući poklič: „Koliko smo jaki i koliko ozbiljno možemo da se odupremo Rusiji“. Oba pravca ove akcije su prvenstveno za popravljanje imidža Amerike
Sa moje tačke gledišta, suštinski vojni značaj ovde nije veliki, ali bi to teoretski moglo da prati i neka druga dejstva u vezi sa istom tom Ukrajinom.
Štaviše, za Ameriku to može rezultirati činjenicom da se pregovori sa Rusijom neće nastaviti. Jer, da podsetim, tražili smo da se ne razmeštaju strane trupe na teritoriji država poput Bugarske, Rumunije i drugih koje su ušle u NATO posle 1997. godine.
Na šta SAD, ispostavilo se, prkosno izjavljuju: „Tamo ćemo odmah postaviti dodatne trupe. U principu, sve što se dešava može dovesti do kraja pregovaračkog procesa.
– Da li se akcije Sjedinjenih Država mogu smatrati nespremnošću da se sva pitanja rešavaju mirnim putem?
– Teško je reći sa sigurnošću. Američka pozicija je ambivalentna. Zaista treba nekako da se dogovore sa Rusijom. Pa kako se dogovoriti – tačnije, da tamo grade odnose, pa da nešto naruče, a Rusija to brzo ispuni. I oni bi to nazvali „sporazumom“.
Ali jasno je da do toga neće doći. Dakle, SAD su u takvoj suspendovanoj situaciji: u pozadini svega što se dešava, njima je takođe potreban sporazum sa Rusijom, ili barem dug proces pregovora, koji ukazuje da između nas postoji neka vrsta primirja.
Dalje, mogli bi da manipulišu ovim procesom pregovora, pokušaju da nas nekako prevare, spekulišu o ovom procesu u odnosu na Kinu, itd.
To je ono što oni najviše žele. Pokrenite još jedan fiktivni proces pod nazivom „Pregovori sa Rusima“. Ali mislim da nam takav scenario neće odgovarati, a ako naši zahtevi ne budu prihvaćeni, onda smatram da je verovatnoća da će se fiktivni pregovori nastaviti veoma mala.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Webtribune.rs
