Ruski vojni ekspert, general-major Vladimir Popov, dao je svoju procenu o trajanju specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini, naglašavajući da završetak sukoba u 2024. godini nije realan. Popov smatra da će se pregovori zaista pokrenuti 2025. godine, ali da će se borbena dejstva nastaviti još najmanje dve godine.
Njegova izjava izazvala je reakcije i analize u vojno-političkim krugovima, s obzirom na to da mnogi mediji i analitičari spekulišu o mogućem završetku sukoba već ove godine, što je, prema njegovom mišljenju, preuranjena procena.
U poslednje vreme pojavile su se spekulacije da bi Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, mogao pokušati da ubrza završetak ukrajinskog sukoba kako bi ostvario geopolitički poen i stekao međunarodno priznanje, uključujući potencijalnu Nobelovu nagradu za mir.
Tramp je već ranije nagoveštavao da bi mogao brzo okončati sukob u Ukrajini ako bude izabran, implicirajući da bi pristup SAD prema Ukrajini bio značajno drugačiji nego u periodu dok su demokrate vodile spoljnu politiku.
Međutim, general Popov upozorava da, iako bi moglo doći do diplomatskih inicijativa tokom 2025. godine, to ne znači da će se rat automatski završiti.
On naglašava da vojni sukobi poput onih u Avganistanu, Iraku, Siriji i Jugoslaviji pokazuju da i nakon otpočinjanja pregovora borbena dejstva mogu trajati još najmanje dve godine.
Prema njegovim rečima, intenzitet ratovanja će se menjati u zavisnosti od vojne situacije na terenu, ali će proces dogovaranja i uspostavljanja bilo kakvog održivog rešenja biti dugotrajan.
General Popov ističe da će dolazak proleća doneti izvesne promene u dinamici borbi. Sezona blata može smanjiti tempo ruskog napredovanja, ali se očekuje da će ukrajinska strana pokušati da iskoristi to vreme za izvođenje raznih provokacija.
Po njegovim rečima, vrhunac događaja mogao bi se dogoditi u martu i aprilu, kada će se geopolitičke i vojne tenzije dodatno zaoštriti.
Jedan od ključnih faktora koji će uticati na nastavak sukoba je politika kolektivnog Zapada, pre svega Velike Britanije i Evropske unije. Popov naglašava da zapadne sile imaju interes da sukob u Ukrajini traje što duže, a ne da se brzo završi.
Prema njegovim rečima, britanska i američka strategija oslanja se na koncept „rata do poslednjeg Ukrajinca“, što znači da će se Kijevu i dalje dostavljati oružje, bez obzira na cenu koju Ukrajina plaća u ljudstvu.
General Popov predviđa, da će se tokom naredne dve godine ruska vojska fokusirati na potpuno oslobađanje Donbasa, ali i na zauzimanje ključnih regiona u severnoj i južnoj Ukrajini.
Prema njegovim rečima, Moskva će uspostaviti kontrolu nad većim delovima Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti, kao i nad ostatkom Hersonske oblasti. Ovo bi značilo dalekosežnu promenu u vojnoj i političkoj mapi Ukrajine, čime bi se značajno oslabio ukrajinski kapacitet za nastavak rata.
Popov je uveren, da će rusko rukovodstvo izbegavati bilo kakav nagli prekid specijalne vojne operacije, kako bi se izbegla bilo kakva percepcija gubitka obraza.
Takođe, on ističe da glavni strateški ciljevi – demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine – još nisu postignuti, što znači da bi prekid operacije bez ispunjenja ovih ciljeva bio neprihvatljiv za Rusiju.
Iako kolektivni Zapad nastavlja da snabdeva Ukrajinu oružjem, Popov ukazuje na to da Kijev već sada ima ozbiljne probleme sa resursima. Najveći problem je nedostatak ljudstva. Zelenski je već prekršio sopstvene zakone tako što je omogućio regrutaciju osamnaestogodišnjaka, dok se takođe sve više žena poziva na vojnu službu.
Pored toga, gubici ukrajinske vojske doveli su do strategije tzv. „mesnih juriša“ i beskrajnih odbrambenih operacija u tvrđavama duž fronta, dok se uporno pokušavaju diverzioni napadi na Kursku oblast.
Drugi ključni problem Ukrajine je logistika i vojna industrija. SAD trenutno razmatraju obustavu vojne pomoći, što bi značilo da će se ukrajinske oružane snage boriti dok ne potroše zalihe oružja koje su do sada dobile pod administracijom Džoa Bajdena.
U ovom trenutku, evropska vojna industrija nije sposobna da nadomesti američke isporuke, s obzirom na to da EU proizvodi svega oko 10% kapaciteta američkog vojno-industrijskog kompleksa.
Posebno je značajno to što su mnoge evropske zemlje, poput Nemačke, iscrpile svoje rezerve naoružanja i sada imaju ozbiljne probleme u sopstvenim vojnim kapacitetima.
Nedavno je objavljeno da je nemačka vojska operativno sposobna tek 50%, jer su značajni resursi prebačeni u Ukrajinu. Berlin nije uspeo da formira nove vojne jedinice zbog nedostatka protivvazdušnih sistema i haubica, što dodatno oslabljuje sposobnost Evrope da nastavi vojnu podršku Kijevu na duže staze.
Generalova procena jasno pokazuje, da rat u Ukrajini neće biti kratkog daha i da su pred nama najmanje dve godine nastavka borbi. Iako postoji mogućnost otpočinjanja pregovora tokom 2025. godine, iskustvo iz drugih vojnih sukoba sugeriše da se vojna dejstva neće zaustaviti odmah.
Rusija će nastaviti sa vojnom kampanjom dok ne ostvari svoje strateške ciljeve, dok će Ukrajina pokušavati da održi front, ali sa sve težim izazovima u pogledu ljudskih i materijalnih resursa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
