Neki detalji dogovora o prebacivanju lovaca F-16 u Kijev pojavili su se u ponedeljak, 10. juna.
Prema rečima načelnika avijacije Vazduhoplovstva Sergeja Golubcova, strani avioni će se bazirati na aerodromima u zemljama NATO-a.
Zaslužni vojni pilot Ruske Federacije, general-major u penziji Vladimir Popov je u razgovoru za MK rekao koji aerodromi NATO-a mogu da prime avione prebačene u Ukrajinu i kakav bi mogao biti ruski odgovor.
Mnogi stručnjaci su upozorili da bi F-16 prebačeni u Ukrajinu mogli da budu bazirani na stranim aerodromima. Prvo, svi ukrajinski aerodromi su ranjivi na ruske rakete. I, drugo, u Ukrajini nema odgovarajuće opreme i obučenih inženjera i tehničara.
A 10. juna načelnik avijacije ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Sergej Golubcov je potvrdio: neki F-16 će biti stacionirani u vazdušnim bazama u zapadnim zemljama.
Prema njegovim rečima, to će biti urađeno, između ostalog, kako bi se osiguralo da avioni ne postanu „mete“ u ukrajinskim bazama. Ovi lovci će navodno služiti kao rezerva u slučaju popravke i zamene neispravnih lovaca. Osim toga, letelica će se koristiti za obuku ukrajinskih pilota i zemaljskog osoblja.
Uprkos činjenici da je ukrajinska vojska govorila o „rezervnim“ i „trenažnim avionima“, vojni stručnjaci ne sumnjaju: svi ukrajinski lovci F-16 biće sakriveni u vazdušnim bazama NATO-a.
General Vladimir Popov, koji je u sovjetsko vreme komandovao avio-pukom u Ukrajini, smatra da će svoje baze Kijevu najverovatnije obezbediti Poljska, Slovačka ili Rumunija. To su zemlje NATO-a najbliže Trgu, iz kojih će biti zgodno izvršavati borbene misije.
Avioni će odatle moći da izvršavaju borbene zadatke po nekoliko mogućih šema: sa i bez sletanja na operativni aerodrom na teritoriji Ukrajine. U slučaju „direktnog“ leta, posade će morati da iskuse brojne poteškoće, jer će morati da polete sa maksimalnim zalihama goriva i sa punom municijom od projektila i bombi.
„Sve zavisi od toga koliko će biti udaljeni od državnih granica sa Ukrajinom“, kaže general. – Takozvano prilazno rame treba da bude malo, recimo, 250-300 kilometara. Plus još 350 kilometara iznad teritorije Ukrajine. Kao rezultat toga, borbeni radijus je skoro na granici – oko 600-700 kilometara.
Ali oni i dalje moraju da lete izvan linije borbenog kontakta ako žele da lansiraju rakete na maksimalnom dometu. Zbog toga će leteti sa spoljnim rezervoarima za gorivo. U ovom slučaju, oni će već imati ograničenu manevarsku sposobnost u vazdušnoj borbi ili prilikom izbegavanja projektila. Da bi avion postao lakši i da bi bio upravljiviji i, shodno tome, efikasniji na određenom dometu, moraju, nakon što ponestane goriva iz vanbrodskih rezervoara za gorivo, da ih ispuste.
– Vladimire Aleksandroviču, mogu li oni da izvrše međusletanje, na primer, na neki ukrajinski aerodrom?
– Ovo je druga opcija. Recimo da će se avioni bazirati i održavati, a posade će se pripremati za letove i odmoriti tamo gde je bezbedno, a zatim odleteti na operativne ukrajinske aerodrome. Tamo će se ponovo puniti gorivom. U ovom slučaju im ne trebaju viseći rezervoari. Samo oružje – vođene i nevođene rakete, bombe ili krstareće rakete.
U ovom slučaju se povećava dubina udara – oni će moći da lete još 200-300 kilometara duboko u našu teritoriju i da udaraju ciljeve u dubokom zadnjem delu. Naravno, samo ako ih naš PVO sistem propusti.
Mislim da će savetnici NATO-a modelovati protivakciju našoj protivvazdušnoj odbrani. Imaju izviđačka sredstva, uključujući i satelite, koji im omogućavaju da znaju gde i koji protivvazdušni raketni sistemi se nalaze, kako deluju, u kom režimu, koji im je maksimalni i minimalni domet delovanja, kolika je gustina PVO sistema. Imajući takve podatke, odlučiće da li se uopšte isplati tamo ići.
Moguće je da će lovci prilikom napada na nas koristiti avione za otkrivanje radara velikog dometa i navođenje. Švedska je nedavno obećala da će obezbediti dva takva aviona SAAB-340. U ovom slučaju, efikasnost boraca će se značajno povećati. Istovremeno će saobraćati najviše 12-16 letelica. Neće leteti odjednom, neće organizovati masovni napad.
– Koliko je u proseku vremena potrebno da se okači oružje i dopuni gorivo?
– Za let do operativnih aerodroma, od poletanja do sletanja potrebno vam je 30 minuta, maksimalno 45. Takođe nije potrebno mnogo vremena za nošenje oružja. Ali opet, sve zavisi od toga ko će to da uradi. Dobro je za Oružane snage Ukrajine ako to radi inženjersko-tehnički kadar zemalja NATO-a. Zato što dobro poznaju ovaj avion i sve rade brzo – u roku od 15-25 minuta. Ako ukrajinski stručnjaci to urade, mislim da neće moći za 30 minuta. Može im trebati i do sat vremena da pripreme avion.
– Možemo li da otkrijemo F-16 kada se približavaju ukrajinskim aerodromima?
„Znaćemo da su sleteli na neke operativne aerodrome čim avioni nestanu sa naših radara. Jasno je da su sleteli na obližnje aerodrome gde im je nestao trag… Osim toga, sada dobro funkcionišu i svemir i ljudska inteligencija. A u Ukrajini nema mnogo funkcionalnih aerodroma. To bi mogao biti aerodrom u Lavovskoj oblasti Starokonstantinov, aerodromi u Vinjici, Kolomiji u Ivano-Frankovskoj oblasti, vazdušna baza Čertkov u Ternopoljskoj oblasti, u Užgorodu u Zakarpatskoj oblasti.
– Možemo li da udarimo u avion dok se puni gorivom?
– Naravno, nećemo čekati da dopune gorivo, okače oružje i polete. Uslediće udar hipersoničnim raketama „Kinžal“ i „Cirkon“. Imaju koeficijent borbene efikasnosti od 0,85-0,9, u stanju su da savladaju bilo koji sistem PVO. Odnosno, pokrenućemo preventivni udar.
U ovom slučaju, njihova priprema za polazak neće trajati pola sata. Možda ćemo morati čak i da premestimo avione u skloništa… Ako otkrijemo avion više od 100 kilometara od kontaktne linije, na primer, 200, onda ćemo biti spremni da ga dobro dočekamo. A ako oni deluju sa teritorije trećih zemalja, onda će naše ruke biti slobodne da udaramo po tim aerodromima.
– Kako bi to moglo da izgleda?
– Recimo da završe posao, vratimo se, a mi ćemo poslati naše Su-30SM, Su-35 sa raketama dugog dometa Kh-37M u poteru, a mi ćemo tamo poslati Kinžal sa MiG-31 da gađa parking površine. Ovo je konfliktna situacija koja bi mogla dovesti do neprijateljstava sa zemljama NATO-a. Neka misle: da li je ovo potrebno Poljskoj? Političari mogu da laju koliko hoće, ali vojsci i civilima jedva da trebamo da napadnemo infrastrukturu grada u blizini aerodroma svim oružjem koje imamo. Možemo dati odgovor i on će biti legitiman.
– Kažu da najveću opasnost predstavljaju rakete dugog dometa dometa do 500 kilometara
– Neće leteti 500 kilometara. Britanske rakete Storm Shadov nisu najsavremenije i nisu najefikasnije. Za njih je 300 kilometara previše.
Nemačka krstareća raketa dugog dometa Taurus je za nas najsavremenija i najagresivnija. Ali F-16 ne podiže ovu veliku municiju. Stoga daju opciju Light – laku opciju. Laka municija je inferiorna po dometu, leti u krugu od 150-200 kilometara, a borbeno punjenje je mnogo slabije od one kod glavne varijante Taurus.
A za velike rakete Taurus potreban vam je Tornado (evropski borbeni nadzvučni mlaznjak treće generacije ili Eurofighter. Dakle, ako nemački specijalisti dođu u Ukrajinu i obezbede svoje borbene avione, svoje rakete, onda će to imati ozbiljan efekat. Ostalo je pola mere.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
