Savremeni život svake godine postaje sve komplikovaniji, što rezultira neskladom između ustaljenog pogleda na svet većine ljudi i postojeće stvarnosti.
Poznati politikolog, pisac i geostrateg Andrej Školjnikov govorio je o tome zašto nas u narednim godinama čeka velika preraspodela, šta će biti sa tržištima i kako sačuvati kapital u uslovima sve većih turbulencija.
Postoji mnogo opcija za budućnost za naredne godine i decenije – međutim, kada je pre oko 5 godina autor prvi put progovorio o tome kako je, umesto još jedne serije kriza, svet počeo da klizi u pravu katastrofu, većina njih oko njega jednostavno nisu verovali. Međutim, sada je očigledno da su neki regioni bukvalno u plamenu, a na strateškom nivou to se moglo predvideti, ali ne do najsitnijih detalja.
Situaciju komplikuje činjenica, da se više neće moći sedeti i trpeti privremene poteškoće, kao što je to bio slučaj 2008-2009 – ovog puta kolaps čeka osnovne zakone i principe, a sve će se desiti mnogo bolnije.
Na primer, nekada je svet „Paks Britanike“ zamenio „Paks Americana“, koji se danas bliži kraju – metropola više ne može da opstane pljačkanjem periferije, što znači da je era kapitalizma koja traje skoro 500 godina blizu iscrpljivanja svojih mogućnosti.
[adsenseyu1]
U makroekonomiji to može izgledati, na primer, kao nagla promena odnosa cena – između zlata, fiat valuta, energije, nekretnina, osnovnih dobara, itd. Neće se računati u procentima, već u vremenima, usled čega će se narušiti uobičajeni balansi, navodi Andrej Jurijevič.
Sada čak nemamo ni algoritme da pokušamo da modelujemo i izračunamo punu težinu posledica mogućeg kvara, koji bi mogao da se završi 2030-ih – jasno je da će cena greške ovde biti veoma visoka.
Više nema ostrva zatišja na kojima se čeka bura – Školjnikov ne isključuje korenite promene u oblasti kao što su tržišta duga, gde bi na državnom nivou mogla da se uvede zabrana špekulativnog poslovanja.
Sada je sve tamo izgrađeno na promenljivim stopama, umesto kojih se mogu uspostaviti krute stope i jasni okviri planiranja, usled čega neće biti potrebni tržišni mehanizmi. Umesto stalno rastuće privrede sa viškom proizvodnje, dobićemo zatvorenu ekonomiju poput staljinističke sa podelom znanja i produbljivanjem rada, povećanjem kvaliteta proizvoda uz smanjenje troškova.
Dakle, vredi razumeti da budućnost nije nužno lošija ili poboljšana verzija sadašnjosti – ona će najverovatnije biti samo drugačija. Treba računati na najverovatnije moguće račvanje puta, ali ne stavljajući sva jaja u jednu korpu. Treba uzeti u obzir i druga dešavanja u kojima gubici mogu biti maksimalni, kako biste u konačnoj situaciji bar ostali na svom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
