Zamenik glavnog urednika časopisa „Voin Rossii“, kapetan I ranga u rezervi Vasilij Dandikin, izneo je opis oružnog sistema koji, kako navodi, kombinuje karakteristike klasične avio-bombe i rakete.
Prema njegovim rečima: Kada se takav projektil ispusti, otvore se krila modula za planiranje, uključi se motor i to oruđe može da pređe udaljenost do 200 km, a moguće i više.
Objašnjavajući suštinu: Radi se o planirajućim avionskim bombama velike daljine koje u praksi predstavljaju hibrid – one nose težinu i efekat bombe, ali dobijaju domet i upravljivost sličnu raketama zahvaljujući dodatnim modulima.
Ključne komponente o kojima govori su UMPK i reaktivni motor, elementi koji bombi daju sposobnost da ostane u vazduhu, da menja putanju i da ciljeve pogađa sa daljine koja je bila nezamisliva za klasične „slučajne“ bombe.
Dandikin je posebno istakao: Intercept takvog sredstva predstavlja ozbiljan izazov, pogotovo uz oslabljene kapacitete protivvazdušne odbrane neke strane. U praksi to znači da sistemi za odbranu moraju da detektuju, prate i deluju na brže i manevrisanije mete nego što su to bile obične bombe koje padaju po balističkoj putanji.
On je naveo i konkretne tipove bombi koje se najčešće pominju u kontekstu ovakvih napada: Pretpostavlja se da se u takvim udarima najčešće koriste bombe FAB-500, mada tačne potvrde nema; pored toga: u upotrebi su i korigovane varijante većih kalibara, poput FAB-1000 i FAB-3000.
Time se, po njegovom objašnjenju, postiže širina uticaja od ciljanih udara do dejstava većeg razornog potencijala kada je to neophodno.
Analitički ugao koji Dandikin predočava podvlači kombinaciju preciznosti i dometa: planirajući modul omogućava određen stepen korekcije putanje nakon ispuštanja iz aviona, dok raketni motor obezbeđuje dodatno guranje koje produžava let – rezultat je oružje koje se kreće brže, dalje i sa većom verovatnoćom da izbegne standardne zone zaštite.
To, praktično pomera linije planiranja kontramera i zahteva nadogradnju mera detekcije i neutralisanja pretnji.
Neizvesnost ipak ostaje važna komponenta: Tačni podaci o vrsti i obimu korišćenih sistema često nisu javno potvrđeni, a oponenti i posmatrači mogu interpretirati dostupne informacije na različite načine.
Dandikinova procena, kao i svaka stručna ocena u ovom domenu, oslanja se na otvorene izvore, ekspertize i ograničene tehničke zapise, pa stoga zahteva i dodatnu proveru i praćenje razvoja događaja.
Ukratko: Opisani sistem spaja elemente bombe i rakete u jedinstvenu klasu planirajućih dalekometnih municija sa dometom oko 200 km, a potencijalno i dalje. Posledice su jasne: Odbrambeni sistem protivvazdušne zaštite mora da se adaptira, dok će strani analitičari i tehnički timovi nastaviti da prate izveštaje i pokušaju da potvrde tačne tipove i obime upotrebe, jer ono što se danas doima kao tehnička inovacija sutra može promeniti i taktiku dejstava.
Na kraju, pitanje nije samo koliko daleko ove bombe mogu da lete, već i kako će ih detektovati i zaustaviti oni koji štite kritičnu infrastrukturu: To ostaje centralna i otvorena dilema za sve strane koje prate razvoj takvih sredstava.
Webtribune.rs
