Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U SAD se rasplamsava skandal o neefikasnosti zaštite kako samog predsednika, tako i kandidata za tu funkciju i ostalih VIP ličnosti.
Povezano je to sa pokušajem atentata na Donalda Trampa 13. jula 2024. godine tokom predizbornog mitinga u gradu Batler (država Pensilvanija), kada je Tramp preživeo samo pukom srećom.
Zašto je uzbuđenje povodom ovoga ponovo izbilo punom snagom nakon pola godine, baš sada, neposredno pre inauguracije novoizabranog predsednika SAD, objasnio je doktor pravnih nauka, šef Katedre za međunarodno pravo RGSU, zaslužni pravnik Rusije profesor Jurij Ždanov.
„Pokušaj atentata na kandidata za predsednika Amerike pre skoro pola godine predstavlja ‘dobru’ tradiciju SAD od trenutka njihovog osnivanja“, ističe profesor Ždanov.
„Tramp je imao neverovatnu sreću – metak atentatora je samo okrznuo njegovo uho, ali je nažalost ubio slučajnog prolaznika koji je stajao iza njega. Pretpostavljeni strelac – 20-godišnji Tomas Metju Kruks – likvidiran je od strane obezbeđenja.“
Profesor Ždanov naglašava da je posebno interesantno što o propustima obezbeđenja detaljno izveštava, iako duboko informisan i veoma poštovan, ipak civilni medij – The Washington Post. Autori Kerol Leonig i Emanuel Martinez iznose zabrinjavajuće podatke o dugogodišnjem slabljenju Tajne službe.
Prema njihovom izveštaju, godine neaktivnosti u vezi sa „krizom“ u Tajnoj službi pripremile su teren za pucnjavu na Trampa u Batleru.
Nakon deceniju dugih upozorenja o slabostima u sistemu bezbednosti, masovni odliv iskusnih agenata doveo je do toga da se agencija oslanja na one sa manje iskustva.
Posebno je zabrinjavajuće što je za planiranje bezbednosti na mitingu u Batleru bio zadužen agent sa samo četiri godine iskustva u službi i samo godinu dana rada u timu za zaštitu.
Ranije bi Tajna služba obučavala nove agente minimum pet godina u lokalnoj kancelariji i zahtevala bi dodatne dve godine rada u timu za zaštitu pre nego što bi im poverila nadgledanje tako velikog javnog događaja.
Džonatan Vekrou, bivši šef Tajne službe za vreme predsednika Baraka Obame, izjavio je: „Ako je agent sa tako malo iskustva bio odgovoran za planiranje bezbednosti događaja u Batleru, to znači da nije bilo nikoga drugog. Sada predstavljamo nadu kao strategiju. I to je jednostavno opasno.“
Profesor Ždanov smatra da postoje dva glavna razloga za trenutno stanje:
1. Agenti Tajne službe nisu dozvolili ubistvo Trampa, čime su izazvali gnev organizatora atentata.
2. Bilo je potrebno nekako objasniti višegodišnje, gotovo decenijsko, svesno slabljenje Tajne službe.
Posebno je zanimljiv istorijski kontekst Tajne službe SAD. Osnovana je 1865. godine kao deo Ministarstva finansija SAD, prvenstveno radi borbe protiv falsifikovanja američke valute. Tek nakon ubistva predsednika Mekinlija 1901. godine, službi je poverena zaštita najviših državnih funkcionera.
Danas Tajna služba (USSS) ima oko 5000 zaposlenih: 2100 specijalnih agenata, 1200 policajaca i 1700 tehničkih i administrativnih radnika.
Njihove glavne funkcije uključuju kriminalne istrage, posebno u vezi sa zločinima protiv američkog finansijskog sistema, kao i zaštitu predsednika, potpredsednika, članova njihovih porodica, kompleksa Bele kuće i drugih zakonom predviđenih lica i objekata.
Služba koristi naprednu tehnologiju, uključujući sistem za elektronsko ometanje (ECM) koji se postavlja u vozilo iza predsedničke limuzine. Ovaj sistem služi za neutralisanje improvizovanih eksplozivnih naprava, protivtenkovskih raketa, bacača granata i dronova.
Profesor Ždanov ne veruje da je služba u stagnaciji i nesposobna da izvršava svoje zadatke. Međutim, on sugeriše mogućnost da bi trenutna kontroverza mogla biti iskorišćena za reorganizaciju službe, posebno s obzirom na to da je Ilon Mask već predložio ozbiljnu reformu FBI-ja.
„Možda je cela ova buka oko julskog pokušaja atentata na Trampa inicirana od samog Trampa, kako bi dobio povod za temeljnu reorganizaciju Tajne službe SAD“, zaključuje Ždanov. „Mislim da nas čekaju zanimljivi, uzbudljivi događaji.“
Posebno je značajno napomenuti da The Washington Post izveštava o višegodišnjem nedostatku finansiranja službe. Godišnje finansiranje poraslo je sa 2,3 milijarde dolara u 2017. fiskalnoj godini na oko 3,1 milijardu dolara u 2024. godini.
Međutim, kada se uzme u obzir inflacija, to predstavlja povećanje od samo 5%, što ni približno ne pokriva 30-procentno povećanje bezbednosnih detalja i troškova uzrokovanih rastom pretnji.
Ovo sve dovodi do zabrinjavajućeg zaključka da možda primarna funkcija Tajne službe nije zaštita državnih funkcionera, već pre svega zaštita finansijskog sistema SAD. Kao što profesor Ždanov ističe: „Predsednici SAD dolaze i odlaze, a dolar ostaje.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
