Skandalozna poseta Nensi Pelosi Tajvanu i kriza u odnosima SAD i Kine daju plodove – Peking je izjavio da želi da proširi stratešku saradnju sa Rusijom.
O kojim konkretnim oblastima se može razgovarati i u kojoj meri inicijativa Pekinga odgovara interesima Moskve u Aziji?
Peking je u petak saopštio da su kineske vlasti spremne da ojačaju stratešku saradnju sa Rusijom usred rastućih tenzija u Tajvanskom moreuzu. Ovu ideju je izneo kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na sastanku sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Pnom Penu, izveštava „Vzgljad“.
Kako je pojasnio kineski diplomata, stav Moskve o Tajvanu „ukazuje na visok nivo kinesko-ruskog sveobuhvatnog strateškog partnerstva“, kao i na podršku koju Kina i Rusija pružaju jedna drugoj u međunarodnoj areni. On je napomenuo da Kina i Rusija „zajedno podržavaju jednakost i pravdu u svetu“.
Vang Ji je dodao da je Peking spreman da ojača stratešku saradnju sa Rusijom kako bi zajedno mogli efikasnije da brane međunarodni sistem u kome UN imaju ključnu ulogu, kao i poredak zasnovan na normama opšteprihvaćenog međunarodnog prava.
Istovremeno, u pozadini tajvanske krize izazvane posetom predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajpeju, Vašington je odlučio da ostavi nosač aviona Ratne mornarice „Ronald Regan“ i njegove prateće brodove kod obala Tajvana. Tako jedna od najvećih udarnih grupa SAD namerava da nastavi „rutinske patrole“ u Južnom kineskom i Filipinskom moru.
Istovremeno, u SAD se sve više pozivaju na izolaciju Rusije i Kine, kao i na smanjenje intenziteta saradnje Moskve i Pekinga sa zemljama članicama G20. Ali što je bliže samitu G20 na Baliju, koji je zakazan za novembar ove godine, takvi planovi Vašingtona izgledaju sumnjiviji.
„Američka nastojanja da izoluju Rusiju i Kinu propadaju“, piše Blumberg. „Dok su SAD i njihovi saveznici uveli sankcije Rusiji zbog Ukrajine, polovina zemalja G20 im se nije pridružila.
„Ovo je neprijatna realnost sa kojom se suočava državni sekretar Entoni Blinken tokom svoje produžene turneje po jugoistočnoj Aziji i Africi: veći deo sveta nije spreman da prati napore SAD i Evrope da izoluju Rusiju“, ističe publikacija, dovodeći u pitanje sprovođenje, na primer, uvođenje takozvanog plafona cena ruske nafte.
„Potrošnja Kine na rusku naftu naglo je porasla od početka rata – u junu je potrošila 72% više na kupovinu energenata iz Rusije nego godinu dana ranije. A Kina je u svakom slučaju u stanju rivalstva sa Sjedinjenim Državama. Istovremeno, Peking nije usamljen u podršci Kremlju“, žale se autori publikacije.
Premijer Indije je 1. jula sa Vladimirom Putinom razgovarao o razvoju trgovinskih odnosa. Jedan od lidera predsedničke trke u Brazilu Lula da Silva kritikovao je Ukrajinu. Predsednik Južne Afrike je osudio sankcije SAD, dok je Turska došla do zaključka da bi sankcije Rusiji nanele štetu ekonomskim i političkim interesima Ankare, ističe Blumberg.
„Ekonomski imperativi su jedan od razloga uzdržanosti onih zemalja koje se svrstavaju u deo globalnog juga“, slažu se autori materijala, objašnjavajući motivaciju jednog broja zemalja da sarađuju sa Moskvom i Pekingom. „Uzmimo Saudijsku Arabiju, koja ima dobre odnose sa Moskvom zahvaljujući svom učešću u naftnom kartelu OPEK+. Ona je takođe prijateljska sa Pekingom: prestolonaslednik bin Salman je nedavno rekao da mnoge kineske kompanije već posluju u njegovim vodećim projektima.
Oprezne kritike upućene su i zemljama Afrike i Latinske Amerike . U prvom slučaju, Zapad ostaje nezadovoljan rezultatima turneje ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji su srdačno pozdravili lokalni lideri i štampa.
U drugom slučaju, isti ekonomski imperativi igraju sve veću ulogu u spoljnoj politici zemalja poput Argentine, Brazila i Meksika .
Tako je, prema mišljenju stručnjaka, izjava kineskog ministra spoljnih poslova o proširenju strateške saradnje Pekinga i Moskve logičan odgovor na delovanje zemalja G7, čija se agenda suštinski razlikuje od drugih velikih zemalja koje su zastupljene u G20, ŠOS i BRIKS.
„U razvoju saradnje Rusije i Kine postoje dve glavne oblasti za koje je Peking zainteresovan. U okviru ekonomskog partnerstva, strane su se dogovorile da do kraja godine postignu trgovinski promet od 200 milijardi dolara. Za ovo treba mnogo da se uradi. Pre svega, da se uspostavi stabilan uvoz iz Kine u Rusiju, kao i da se spreči smanjenje isporuka ruskih energenata Kini“, rekao je Kiril Babajev, šef Instituta Kine i savremene Azije.
„Pored toga, postoji politički pravac za razvoj saradnje. Rusija i Kina su, kao što znate, članice dve važne asocijacije – ŠOS i BRIKS. Obe organizacije pokazuju dobru dinamiku u razvoju i jačanju veza među učesnicima. Kina i Rusija treba da pomognu obema organizacijama da dostignu novi nivo razvoja i preuzmu odgovornost za stabilnost ekonomskog partnerstva u Evroaziji, ako je reč o ŠOS, a moguće i širom sveta, ako je reč o BRIKS-u“.
„Zemlje jugoistočne Azije imaju pozitivan stav prema takvom partnerstvu, što je važno i za Peking. Svako produbljivanje partnerstva u Evroaziji služi interesima svih učesnika ekonomske saradnje. Zemlje regiona trenutno veoma aktivno sarađuju i sa Kinom i sa Rusijom. Većina ovih zemalja nam je prijateljska“, uveren je sagovornik.
„Tako je interakcija sa zemljama jugoistočne Azije najvažniji prioritet i za Rusiju i za Kinu. Naravno, neke od ovih zemalja su se pridružile sankcijama Rusiji. Na primer, Singapur je to uradio iz lokalnih spoljnopolitičkih razloga i ne planira da ih širi“, rekao je on.
„Japan je zauzeo kurs ka ukidanju ekonomskih veza sa Rusijom. Ovo sugeriše da bi japanski investitori i korporacije mogli biti zamenjeni kineskim.
U Tokiju su veoma revnosni oko toga, ali ne mogu ništa da urade, jer su pod velikim pritiskom Sjedinjenih Država. Sve dok ovaj pritisak traje, ne mislim da će rusko-japanski odnosi pokazivati pozitivnu dinamiku“, rekao je Babaev.
„Južna Koreja je danas takođe neprijateljska zemlja za nas, pridružila se sankcijama. Ali znamo da su južnokorejske kompanije zainteresovane za veze sa Rusijom, pa je velika verovatnoća da će jednog dana moći da lobiraju kod svoje vlade za povoljnije pristupe u razvoju saradnje sa Rusijom“, rekao je ekspert.
„Osim toga, ne mislim da će Pelosijeva poseta mnogo uticati na odnose zemalja jugoistočne Azije i njihove veze sa Rusijom i Kinom. Ali uopšte nije iznenađujuće da čak ni američki saveznici u regionu ne podržavaju takav apsolutno provokativan trik“, dodao je Babajev.
Istovremeno, politikolog Dmitrij Drobnicki je pozvao da se Rusija ne zavarava izjavama Vang Jia: „Za Peking bi bilo izuzetno korisno da u blizini ima partnera kao što je Moskva. Ovo je zgodno i sa stanovišta politike i sa ekonomskog stanovišta. Ali u isto vreme treba razumeti da je Kina i pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini bila na listi „dobrih dečaka“ Sjedinjenih Država i praktično nije prekršila sankcije koje je uveo Vašington“, primećuje ekspert.
„Stoga, ne treba se nadati da će sada Kina, u skladu sa nama, uništiti niz sankcija koje su uvedene u pozadini ruske specijalne operacije u Ukrajini. Peking ima običaj da daje veliku izjavu, a zatim preduzme akciju tokom godina. Ali sa naše tačke gledišta, sada je vreme za brze odluke, a ne za „dugu igru“, smatra Drobnicki.
Zauzvrat, politikolog Malek Dudakov smatra da zemlje jugoistočne Azije koje su prijateljski nastrojene prema Rusiji mogu biti oprezne ili hladne prema inicijativi Pekinga. „Neće se svideti svima. Mnogo će zavisiti od odnosa država sa Kinom. Na primer, Vijetnam i Indija održavaju prijateljske i partnerske kontakte sa Rusijom, ali se u svom regionu takmiče sa Kinom. Tako da će ove zemlje hladno dočekati takvu inicijativu“, kaže ekspert.
„Ali biće onih koji su kategorički protiv našeg približavanja Nebeskom carstvu. Među njima, na primer, Japan i Australija, koji su već uvršteni na listu neprijateljskih zemalja. Štaviše, ove iste države se takmiče sa Pekingom. Zato Rusija treba pažljivo da razmotri u kojoj meri će razvoj saradnje sa Kinom zadovoljiti naše nacionalne interese i sprovođenje efikasne politike u regionu“, zaključio je Dudakov.
Poštovani čitaoci, na našem Vkontakte kanalu možete pratiti naše najbolje vesti bez cenzure kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
