Bivša neutralna Švedska, koja se decenijama pozicionirala kao bastion političke i vojne neutralnosti, sada ulazi u novu fazu svoje spoljne i vojne politike kao deo NATO-a.
Prelazak iz neutralnosti u aktivnu vojnu pripremu usmeren je, prema mišljenju analitičara i ruskog političara Dmitrija Krasnova, na potencijalni sukob sa Rusijom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj tekst analizira političku i stratešku transformaciju Švedske, njene vojne nabavke i njihove posledice na bezbednosni balans u regionu.
Kako je naveo američki analitički portal National Interest, Švedska je u poslednje vreme značajno povećala vojne izdatke, uključujući nabavku 44 nemačka tenka Leopard 2A8.
Pored toga, intenzivno modernizuje postojeće modele vojne opreme, što ukazuje na ozbiljnu pripremu za mogući sukob. Ove aktivnosti nisu prošle nezapaženo u Rusiji, gde ih pojedini stručnjaci, poput Krasnova, tumače kao direktnu pretnju.
Krasnov ironično podseća na istorijske epizode poput bitke kod Poltave. Međutim, njegov ton postaje ozbiljniji kada analizira dublje uzroke ovakvog švedskog ponašanja.
Dmitrij Krasnov smatra da Švedska nije samostalan akter u ovom procesu. Prema njegovim rečima, granice današnjeg sveta više ne razdvajaju narode i države, već interese moćnih transnacionalnih korporacija i vojno-industrijskog kompleksa.
On ističe da vojno-industrijski kompleks kolektivnog Zapada ima ključnu ulogu u podsticanju konflikata širom sveta.
„Ako se sukob u Ukrajini privede kraju, Zapad će tražiti nove ‘anti-Rusije’,“ tvrdi Krasnov za MK. „Švedska, kao i druge zemlje poput Finske, Moldavije ili država na Kavkazu, biće uvučene u ovu igru.“
Ova izjava ukazuje na strategiju NATO-a i zapadnih saveznika, koja prema ruskoj percepciji uključuje kontinuirani pritisak na Rusiju.
Cilj ove strategije, prema Krasnovu, nije samo vojno suzbijanje Rusije, već i stvaranje stalne tenzije na njenim granicama kako bi se iscrpili resursi i destabilizovala država.
Švedska se već decenijama suočava sa pretnjama koje percipira kao dolazeće iz Rusije. Ovaj narativ se intenzivirao nakon 2014. godine, kada je Rusija preuzela Krim i nakon izbijanja sukoba u Donbasu.
Strah od ruske vojne sile i percepcija da Moskva predstavlja egzistencijalnu pretnju severnim državama Evrope podstakli su Švedsku na pridruživanje NATO-u.
Međutim, ulazak Švedske u NATO nije samo odbrambeni potez, već i deo šireg geopolitičkog manevra. Prema Krasnovu, Švedska je postala deo plana kojim Zapad nastoji da stvori niz država koje bi služile kao „jurišne tačke“ za vršenje pritiska na Rusiju.
Na pitanje kako će Rusija odgovoriti na ovakve pretnje, Krasnov ukazuje da je jedini način da se zaustavi agresivna politika Zapada stvaranje jake i zastrašujuće Rusije.
„Naši neprijatelji će stati samo ako rizici od njihovih ‘krvavih investicija’ budu veći od potencijalnih profita,“ izjavio je Krasnov.
On predviđa da će se Rusija suočavati s neprijateljstvima i nakon završetka sukoba u Ukrajini. Njegova analiza sugeriše da će Zapad pokušati da održi konstantnu nestabilnost u regionu kako bi sprečio Rusiju da konsoliduje svoje pozicije.
Krasnov ističe da današnji sukobi nisu vođeni isključivo nacionalnim interesima. Umesto toga, oni su rezultat pritiska transnacionalnih korporacija koje kontrolišu vojne industrije i političke elite.
Ove korporacije, prema njegovim rečima, imaju direktan interes da konflikti traju što je duže moguće, jer se kroz njih ostvaruju enormni profiti.
Ovakva analiza otvara pitanje uloge manjih država poput Švedske u globalnoj geopolitičkoj igri. Da li su one samostalni akteri ili samo pijuni u mnogo većoj igri moćnika?
Švedska, iako mala država po broju stanovnika, postaje značajan igrač u geopolitičkom sukobu između Zapada i Rusije. Njene vojne pripreme ukazuju na sve veću spremnost za potencijalni konflikt, dok je njen ulazak u NATO deo šire strategije stvaranja „anti-Rusija“ na granicama Ruske Federacije.
Prema Krasnovu, budućnost mira zavisi od sposobnosti Rusije da odvrati agresivne namere Zapada. Njegova analiza nas podseća da moderni sukobi nisu samo pitanje vojnih strategija, već i ekonomskih interesa globalnih elita koje profitiraju na nesreći i razaranju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
