“To je moralo da se dogodi”, odgovorila je dr Jelena Guskova, akademik, ruski ekspert za Balkan i senator Republike Srpske, na vest da je London obelodanio dokumenta o Srebrenici koja svedoče o tome da vojno i političko rukovodstvo RS nije planiralo niti naredilo zločine u ovoj bosanskoj enklavi, jula 1995. godine.
Ali, optužbe su, kao mantra ponavljane, pripisivane čitavom narodu i „overavane“ u Hagu osuđujućim presudama srpskim vojnim i političkim liderima.
I šta sada, kada su kreatori takvih slika i neprilika uhvaćeni u laži?
– Svi smo, i struka i nauka, sve vreme znali da je Srebrenica isfabrikovana priča, i Zapad je, naravno, znao, ali je bilo potrebno da se opravda bombardovanje Republike Srpske. I, kada je bilo svima jasno, išlo se čak dotle da se u Savetu bezbednosti UN izglasa rezolucija o genocidu kao osuda i žig srpskom narodu. Rusija je sprečila tu rezoluciju, a predložila ju je Engleska, koja je sve vreme imala ova dokumenta.
[adsenseyu1]
Dokumenta su, nema sumnje, bacila novo svetlo na događaje u Srebrenici. Beograd i Banjaluka sada zajedno treba da insistiraju i rade na potpunoj demontaži neistine koja je nanela neprocenjivu štetu čitavom srpskom narodu. Neophodno je da se traže i druga slična dokumenta od vlade u Londonu, takođe da se sagledaju mogućnosti revizije optužnica i presuda u haškom Krivičnom tribunalu. Ovo je jedini, pravi put da se pobije zvanična verzija o Srebrenici, time se zaustave i pritisci na Republiku Srpsku i stigma da je nastala na temeljima zločina.
Mislite li da će pritisci prestati? Toliko je laži razotkriveno, pa smo opet „kuća nasred puta“ i opet smetamo?
– Zapad vas smatra malim Rusima i zato ste stalno pod lupom i pod pritiscima, zato Zapadu i jeste primarno pitanje destabilizacija srpskog faktora na Balkanu i udaljavanje od Rusije. Osim toga, vi ste rasadnik posebnosti, nepredvidljivi, volite slobodu, kao i ruski narod. Imate dostojanstvo, ponos i inat. U najtežim trenucima, u godinama krize, nesreće i ratova, pokazali ste najlepše crte ljudskog karaktera, sačuvali sebe, svoju istoriju i svoju veru. Čast. Plemenitost. I imena se Srbija svoga otkazala kada je u Kraljevinu 1918. primila druge slovenske zajednice, pod svoje okrilje. Zapad to ne razume. Činjenica da ste jedini narod na svetu koji se suprotstavio nasilju silnika i pokušaju da se s jednog mesta upravlja čitavom planetom, Zapadu stvara nervozu i ne trpi narode kojima ne može da vlada, pa ih razbija i rasparčava. Kosovo je primer.
[adsenseyu4]
Koja je vaša vizija rasplitanja kosovskog čvora u koji su se zapleli i briselski pregovori?
– Moj stav je poznat i nije pozitivan prema briselskom ugovoru. Pregovarački proces, smatram, treba zaustaviti kad već nema nijednog ustupka srpskim interesima. Naprotiv, insistira se samo na interesima Albanaca i oni ih ostvaruju uz pomoć zaštitnika i mentora uz koje će lako da ostvare san, a to je „velika Albanija“. Ta ideja je i te kako živa, i od nje se ne odstupa. Ko se od Albanaca ne nada „velikoj Albaniji“? Niko! Svako popuštanje tumači se slabošću i pritisci se pojačavaju. Cilj je da Beograd prizna nezavisno Kosovo, a priznavanje bi bilo pogubno i po srpski narod koji tamo živi i po ostatak Srbije. Na udaru bi bila Vojvodina, Raška oblast, opštine na jugu. Zato, ne treba žuriti. U prilog ovome je i činjenica da je sve više zemalja koje povlače odluku o priznavanju kosovske nezavisnosti.
Je li i to potvrda da Srbi, ipak, neće ostati sami?
– Srbi nisu nikad sami i neće biti, a povlačenje odluka o priznavanju je blistava pobeda srpske diplomatije. To je potvrda njene veštine koja je rezultirala uspehom.
U kontekstu pritisaka zbog Kosova, mogu li se sagledati i događanja u Crnoj Gori?
– To je namera „vladara“ Crne Gore da sebi potčini i Srpsku pravoslavnu crkvu, kad je već potčinio sve institucije vlasti. To je odluka koja uznemirava, ali je svakako pretnja i pritisak na vernike, sveštenike i monaštvo. Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori jedina mu se odupirala i ostala nezavisna i nepokorena. Branila je srpstvo, integritet, svoj duh, i gradila. Samo u poslednjoj deceniji niklo je nekoliko prelepih crkava i manastira u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, obnovljeni su drevni hramovi, oživeli… Pokušavao je „vladar“, a nije mu uspelo da napravi crnogorsku crkvu, narod nije hteo. Onda je on rešio da ih disciplinuje Zakonom o slobodi veroispovesti, pomalo i zbog toga što je Srpska crkva u Crnoj Gori bila i ostala vezana za Srbiju, ali i za Rusiju. Takođe, poznato je u srpskoj istoriji da su srpski pravoslavni sveštenici uvek bili na strani ustanika, mnoge i predvodili. Ni ta istina „vladaru“ nije po volji.
[adsenseyu1]
Mogu li se, i kako, prevazići najnovije podele među srpskim narodom u Crnoj Gori?
– Zavisi najviše upravo od srpskog naroda. Ako budu istrajni u masovnim protestima, mislim da će Đukanović morati nešto da promeni, nije lako krenuti na toliki svet. Ili će drugačije da primenjuje usvojeni zakon ili će da ga preformuliše.
Bili ste, ovih dana, u Banjaluci, na obeležavanju praznika Republike Srpske. Kakve utiske nosite?
– Osetila sam ponos, zaplakala sam kad sam kod mladih ljudi videla istinsku ljubav prema otadžbini, snagu patriotizma i odlučnost ešelona koji su defilovali na paradi, da je čuvaju i sačuvaju, da neguju pijetet za žrtve koje su za otadžbinu položene, svesni da nisu uzaludne bile. Republika Srpska je danas čvrst oslonac svom narodu, jedan od lidera na Balkanu, jak politički faktor, to je moje uverenje.
Na kojim činjenicama ga temeljite?
– Rešeni su da zaustave razbijanje srpstva. Zadivljena sam kada sam u Banjaluci videla koliko se okupilo Srba iz dijaspore, iz regiona. Banjaluka se uključuje u rešavanje njihovih problema. Prati šta se dešava u Crnoj Gori, poziva Podgoricu da se ne inati i da u miru nađe rešenje sa Mitropolijom. Poručuje ovakvim odnosom prema svom narodu da on ima na koga da se osloni.
Jeste li uvereni da će Republika Srpska sačuvati svoj status i stabilnost u okolnostima kada Bosna i Hercegovina neskriveno teži da bude članica NATO?
– Sačuvaće stabilnost, a Dejtonskim sporazumom garantovan joj je status entiteta. Ozbiljnim odlukama, kao što je pitanje eventualnog pristupanja NATO Bosne i Hercegovine, u Republici Srpskoj će se odlučivati referendumom. Narod i rukovodstvo, međutim, teže da jednog dana Srpska postane deo Srbije. O tome smo razgovarali i na sednicama Senata. Ali je zaključak da za tako nešto još nije vreme.
[adsenseyu4]
Mladić da se leči u Moskvi
Uspomene, intervjui, dokumenti, fotografije,… sabrane su u knjizi „General Mladić, poslednja bitka“, koju je Jelena Guskova priredila na ruskom jeziku. Uskoro će ovo svedočanstvo o životu komandanta vojske Republike Srpske biti štampano i na srpskom, prevod je već gotov.
– Polovinom novembra posetila sam generala, on je zaista lošeg zdravlja – priča Guskova. – U Komitetu za odbranu nastojimo da mu se odobri lečenje u Moskvi. Garancije je potpisao predsednik Putin, ali pozitivnog odgovora iz Haga još nema.
Potrebni i Miloš i Karađorđe
Srpski narod je u istoriji plaćao veliku cenu podelama – skreće pažnju istoričarka Guskova. – Srpsko biće je nemalo puta raspolućeno, pa se i danas narod deli, te na karađorđevićevce na obrenovićevce, a Srbiji su potrebni i Đorđe i Miloš. Svaki je za svog vremena ostavio vrednosti koje treba preuzeti i primenjivati. Srbija je imala mnogo, po delima, njima sličnih vođa, koji su bili svesni da državu uspešno može da vodi državnik, ne političar. Političara zanimaju izbori, državnika pokolenja i briga šta im ostavlja.
Špijunska afera nevešto podmetnuta
U kontekstu pritisaka na rukovodstvo Srbije vezano za Kosovo, a i predstojeće izbore u Srbiji, Jelena Guskova svrstava i afere koje proteklih sedmica potresaju Srbiju.
– Za špijunsku aferu sam sigurna da je stigla spolja, iz zapadne kuhinje. Zapad ne razume da srpski oficir obaveštajnu uslugu Rusiji doživljava kao uslugu sopstvenoj otadžbini. Afera je, dakle uvezena i podmetnuta, ali nevešto. Afere su, inače, svuda uobičajene čim se najave izbori.
(Novosti.rs)
