Ruski pisac, publicista i političar Zahar Prilepin jedna je od najposebnijih ličnosti u svojoj zemlji.
Potvrdio je to i u intervjuu radiju KP.ru u kojem je rekao da će Rusi vratiti na istorijsku scenu mnogo šta od onoga što je bilo najbolje u Sovjetskom Savezu. Pritom je izrazio uverenost da će svet Rusima na tome biti zahvalan.
Prvo pitanje ticalo se Donbasa: „Prvo je tamo bio Igor Strelkov koji je pristalica monarhizma i Ruske Imperije. Zato ga Donbas nije prihvatio. Vi ste stigli sa uslovnim Sovjetskim Savezom. Da li su naši ljudi spremni da prihvate novi SSSR?“
Prilepin je svoj odgovor počeo malo `izdaleka`:
– Mislim da većina zemlje, na ovaj ili onaj način, naravno u živopisnijem i u levo-ružičastom konceptu, prihvata leve ideje. Uostalom, sasvim je očigledno da je u Rusiji Josif Visarionovič Staljin najpopularniji političar. I da bi on bio prvi na svim takmičenjima za „Ime Rusije“ da se i kod nas ne šteluju takve ankete i rejtinzi.
– Čak i na osnovu upita u pretraživačima Jandeks i Gugl lako se zaključuje da su Staljin i Lenjin na četvrtom ili šestom mestu. Oni su stalni politički lideri koji konkurišu predsedniku Putinu, Navaljnom i Šojguu. U tom društvu je i Brežnjev. Sa njima se ne može uporediti ni jedan drugi lider Rusije, uključujući i političke.
– Čak i oni koji ukazuju da je sovjetski bekgraund bio previše krvav i tmuran, savršeno dobro shvataju da je u SSSR medicina bila besplatna i svima dostupna, kao i obrazovanje i sva druga neverovatna dostignuća Sovjetskog Saveza, uključujući besplatno stanovanje, osmočasovni radni dan, odsustvo dečijeg rada, visok nivo morala pod državnom kontrolom. Jer,tada je bilo nemoguće da ruske devojke sobom trguju i na veliko i na malo.
– Sovjetski Savez je imao najviši nivo kinematografije, a i umetnosti u celini. Istina je, država je neke hvatala za grlo, ali je nadgledala, postavljala zahteve i najviše moguće standarde. LJudi su govorili da je to normalno. Uprkos tome što je GULAG bio loš, a za Mejerholdom trebalo žaliti.
Prilepin je posle ovoga napravio drugi korak ka svom viđenju vaskrsavanja onog što je bilo dobro i najbolje u SSSR:
– Smatram da ćemo mi do toga doći – ovako ili onako. Uprkos tome što to ne žele ni finansijska elita Rusije, ni naše političke elite, ni stranka Jedinstvena Rusija. A ne žele zato što su, u suštini, na toj strani svi zadovoljni trenutnim stanjem stvari. Samo to će nametnuti masa naroda, ovih 150 miliona koji kao da su bez glasa.
Uostalom, narod je vlasti već nametnuo određenu vrstu retorike. Zato ona počinje da govori o nacionalnim interesima, čak i o crvenoj zastavi. Uostalom,video sam Staljinovu bistu pred ulazom u kabinet u Ministarstvu odbrane u kojem se nalazi `crveno dugme`.
– To je kabinet u kojem postoji stolica za Vladimira Vladimiroviča, stolica za Šojgua, u kojem se donose najurgentnije, najvažnije, ponekad možda i najstrašnije odluke. E, upravo pored ulaza u tu prostoriju se nalazi i Staljinova bista. Pitam se: ko ga je tamo stavio?
– Dakle: povratak se već događa na nivou retorike, fetiša i nekih indikativnih stvari. Ali, to se još nije dogodilo na nivou ekonomskih veza i ekonomskih odluka. I dalje živimo u zemlji kakva je projektovana 1991. godine. Samo, i to će se dogoditi neizbežno. Preko nas se polako i malo po malo događa velika nacionalna promena…
Uveren sam da će Rusija – ako se to zaista dogodi, a dogodiće se, naravno – ponovo postati predvodnik celog čovečanstva. Već u 21. veku. I, čovečanstvo će reći: Gospode, hvala ti što su se Rusi dosetili da to učine, da otvore razgovore o jednakosti i socijalnim garancijama, o pravu celog čovečanstva na normalan život, a ne samo za pripadnike zlatne milijarde.
Prilepin je uveren da bi se neke bivše republike SSSR u dogledno vreme mogle odreći svojih suvereniteta i ponovo priključiti Rusiji, ali naglašava: „Samo mirno i bez pritiska i prisile. Isključivo svojom voljom“.
