Od večeri 20. maja do jutra 22. maja, ruska protivvazdušna odbrana bila je na neprekidnom udaru – oboreno je čak 485 ukrajinskih dronova. Većina njih bila je usmerena ka Moskvi. Masovnost napada ne ostavlja mnogo prostora za dilemu- u pitanju nije lokalna akcija, već deo šireg plana koji ide mnogo dublje od samog taktičkog udara. Penzionisani pukovnik i vojni posmatrač Komsomoljske pravde, Viktor Baranec, smatra da cilj nije samo vojni – već politički.
Baranec iznosi jasan stav – Kijev koristi ove napade kako bi poremetio pokušaje otvaranja mirovnih pregovora između Rusije i SAD. U trenutku kada se u političkim krugovima sve glasnije priča o mogućem memorandumu i prekidu vatre, Kijev, prema njegovim rečima, pokušava da na svaki način minira inicijativu.
Međutim, Ukrajina, kako naglašava Baranec, u ovom slučaju ne deluje sama. Naprotiv.
Jasno se vidi da je kapacitet za proizvodnju dronova značajno porastao, a njihova upotreba sve masovnija i agresivnija. Uz to ide i još jedan bitan faktor- isporuke dronova iz inostranstva. Ne dolaze samo iz Evrope, već i iz zemalja koje formalno nisu deo NATO-a – Japan, Australija, Južna Koreja. Sve to zajedno, dodaje on, jasno pokazuje da postoji šira koordinacija i želja da se Rusiji nanese šteta i na vojnom i na diplomatskom planu.
„Evropa ne želi mir,“ tvrdi Baranec. „Ona je direktno odgovorna za intenziviranje ovih napada. Dok se Tramp zalaže za dogovor, dok se u SAD razmatra ideja o pravednoj ulozi posrednika, EU pokušava da obezbedi sebi mesto za pregovaračkim stolom – ali ne kao posrednik, već kao akter.“
U tom kontekstu, masovni napadi dronovima predstavljaju više od pukog napada – oni su politička poruka. Pokušaj da se stvari dodatno zakomplikuju. „Za Evropu je isključenje iz procesa bio ozbiljan udarac. Sada pokušavaju da se vrate kroz krizu“, primećuje Baranec.
Dok se dronovi spuštaju ka metropolama i energetskim objektima, ruska protivvazdušna odbrana ima sve teži zadatak. Prema njegovim rečima, neprijatelj svakog dana povećava broj bespilotnih letelica. Cilj je – zatrpati, preopteretiti sistem. „Oni pokušavaju da uguše našu PVO, i mi ne možemo da garantujemo stoprocentnu zaštitu.“
Šta je rešenje. Povećanje arsenala, razvoj novih sistema i tehnologija? Međutim, ni to nije dovoljno. Novi izazov traži nove odgovore. „Moramo razviti sistem neutralizacije rojeva.
To je sada prioritet. Uništiti 100, 200, 300 dronova u roku od nekoliko minuta – za to nemamo trenutno savršeno rešenje. Radimo na tome, ali nije jednostavno.“
Na terenu, to znači stalnu napetost. Nije više pitanje da li će doći novi napad, već koliko će ih biti – i gde će pogoditi. U političkom smislu, ovo je igra višeg nivoa. Jer kako Baranec zaključuje – što su napadi intenzivniji, to je očiglednije koliko nekima smeta sama pomisao na mirovni dijalog.
U tom svetlu, budućnost ne zavisi samo od odbrane Moskve ili taktike PVO sistema, već i od toga ko zapravo kontroliše igru iz senke, a kada se tehnološki udari koriste za diplomatske ciljeve – linija između rata i politike postaje sve tanja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
