Za projekat izgradnje brze železnice između Moskve i Sankt Peterburga aktivno su zainteresovani strani investitori. U jednom trenutku Rusija je planirala da ga implementira zajedno s Kinom, ali u posao sada pokušavaju da se uključe nemačke kompanije, prenosi Handelsblatt. Nemačke železnice žele da učestvuju u dizajnu, a Siemens namerava da proširi proizvodnju u Rusiji, navodi se u članku.
Izgradnja nove železničke mreže velike brzine u Rusiji jedan je od najambicioznijih železničkih projekata još od Transsibirske železnice, piše Handelsblatt.
Uskoro bi trebalo da započne planiranje i dizajn brze železnice koja će povezati Moskvu i Sankt Peterburg, a mnoge nemačke kompanije hteće direktno da učestvuju u sprovođenju ovog obećavajućeg projekta, navodi se u članku.
[adsenseyu1]
Železnica velike brzine se razlikuje od uobičajene, pa će za sprovođenje ovog projekta biti potrebno da se izgradi više od 650 km potpuno nove rute, pojašnjava autor. Vozovi će morati da dostignu brzinu do 400 kilometara na sat. Tada će se udaljenost između dva ruska grada moći prevaliti za samo dva ipo sata, a putnici će iz centra jednog grada u centar drugog moći da stignu brže nego avionom, kaže se u članku.
“Dizajn železnice velike brzine trajaće tri godine”, rekao je prošle nedelje zamenik ministra prometa Ruske Federacije Vladimir Tokarev.
Prema njegovim rečima, koliko dugo će gradnja trajati u celini, zavisiće od konkretnog projekta, ali to obično traje do pet godina, izveštava Handelsblatt.
Najteža i najskuplja pitanja izgradnje još su u fazi izrade, stoji u članku. Na primer, još uvek nije u potpunosti odlučeno koja će železnička stanica biti odabrana u Sankt Peterburgu, hoće li aerodromi biti povezani sa projektom i treba li projekat da obuhvata i stanicu u Velikom Novgorodu na pola puta, kaže se u članku.
Istovremeno će troškovi biti prilično znatni. Prema procenama potpredsednika vlade Maksima Akimova, za sprovođenje projekta trebaće najmanje 1500 milijardi rubalja.
“Taj iznos će se najverovatnije povećati”, rekao je Jevgenij Makarov, rukovodilac projekta nemačkih železnica velike brzine u intervjuu za Handelsblatt.
“Nemačku inicijativu za železnice za velike brzine vodi konzorcijum Siemens, koji je osnovan s ciljem pružanja mogućnosti nemačkim kompanijama za učestvovanje u velikom ruskom projektu i rešavanju svih problema koji nastanu“, objašnjava autor.
[adsenseyu1]
Ove nedelje je nemački konzorcijum korak bliže svom cilju, budući da su čelnik Ruskih železnica i izvršni direktor kompanije Siemens Mobility potpisali sporazum o strateškom partnerstvu na osnovu kog će nemačka inicijativa podržati projekat u području tehnologije i znanja u dizajnu, a kasnije i za vreme izgradnje brze pruge, piše u članku.
Istovremeno, nemačke železnice Deutsche Bahn AG i inženjerske kompanije Obermeyer i Gauff žele da učestvuju u dizajnu, a koncern Siemens se nada razvijanju saradnje s ruskom stranom u pripremi železničkih vozila i infrastrukture.
„Radi atraktivnog projekta, koncern je spreman da proširi proizvodnju u Rusiji “, objašnjava Handelsblatt, podsećajući na nedavnu najavu odluke o proizvodnji Siemensovih turbina u Rusiju.
Moskva dugo vremena radi na projektu izgradnje železničke mreže velike brzine zajedno s Pekingom, posebno nakon oštrog zahlađenja odnosa sa Zapadom, kaže se u članku.
Ruski predsednik Vladimir Putin se u izgradnji nadao pomoći Kine i 2013. godine se lično potrudio da isplanira put od Moskve do Kazana umesto do Sankt Peterburga, piše Handelsblatt.
„Peking je izrazio spremnost da učestvuje u izgradnji. Međutim, ideje Kine o finansiranju i prenosu tehnologije uveliko su se razigrale”, piše nemački list.
U aprilu je Putin naredio obustavu projekta izgradnje nove pruge do Kazana i obnovu projekta do Sankt Peterburga, a nemačke kompanije se nadaju da su sada bliže učestvovanju u izgradnji.
[adsenseyu4]
“Ditrih Meler, dugogodišnji šef Siemensa u Rusiji, uvek je smatrao ovu rutu ekonomski posebno važnom i korisnom, pa ju je podržao. Nemci su do sada zaključili samo memorandum o razumevanju s ruskom stranom, ali su već korak ispred kineskih rivala“, naglašava Handelsblatt.
Ruska strana, međutim, ne krivi Kinu, već navodi kako je predsednik Rusije još 2013. objavio da planira da gradi visokobrzinsku železnicu do Kazana, ali izgradnja do 2019. godine nije započeta. Glavne prepreke za sprovođenje projekta su manjak projektovanih putničkih i teretnih tokova, kao i visoki troškovi, zbog čega nije pronađena prihvatljiva šema finansiranja.
Brojni ugledni stručnjaci i vladini funkcioneri, uključujući ministra finansija Ruske Federacije Antona Siluanova, smatrali su projekat ekonomski neprimerenim, a premijer Ruske Federacije Dmitrij Medvedev je istakao „nedovoljnu uptrebljivost projekta“. U jesen 2018., nakon daljnjih analiza, ruski predsednik Putin je izrazio sumnju u potrebu izgradnje ove pruge, ali je u februaru 2019. projekat podržao potpredsednik vlade Maksim Akimov, koji nadgleda izgradnju ove infrastrukture.
Projekat je trenutno odložen, ali nije odbačen, posebno zbog činjenice da su se u razne studije o njegovoj izvodljivosti potrošile desetine milijardi rubalja. Čini se da sada sve zavisi od kineske strane i njihovoj želji da učestvuju u izgradnji pruge do Kazana po povoljnijim uslovima za Moskvu.
Istovremeno, projekat izgradnje autoputa do Sankt Peterburga takođe otvara neka pitanja, navodi se u članku. Potencijalni protok putnika brze železnice se procenjuje na sedam miliona putnika. Ali, trenutno Ruske železnice, zajedno sa Siemensom, na ovoj ruti uspešno koriste Sapsanove brze vozove, a Siemens je nedavno primio još jednu višemilionsku narudžbinu za nabavku novih vagona ove vrste.
“Ako Sapsan nastavi da vozi, ruske železnice će u budućnosti početi da se takmiče same sa sobom”, zaključuje Handelsblatt.
Kako su Kinezi dobili francuski projekat do Kazana
Ovo je zanimljiva priča i potvrđuje da će se i izgradnja modernih železnica u Rusiji koristiti i kao politički alat. Ukratko, davanje projekta Kini je bio odgovor Rusije Francuskoj za neisporučeni „Mistral“. Francuskoj kompaniji je tada poništen dobijeni tender za izgradnju 803 km brze Transsibirske pruge, a posao je dobila Kina.
Kawasaki (Japan), Siemens (Nemačka) i Alstom (Francuska) su velike kompanije specijalizovane za visokobrzinsku železničku infrastrukturu. Francuska kompanija Alstom je od strane Rusa gotovo bila proglašena pobednikom na tenderu za izgradnju prve trase visokobrzinske Transsibirske pruge.
[adsenseyu4]
U prvoj fazi je projekat kompanije Alstom trebao da poveže Moskvu s glavnim gradom Tatarstana (803 km) za tri sata i 30 minuta, putujući prosečnom brzinom od 320 km/h.
Postojećom ruskom železnicomn se ta udaljenost prevali za gotovo 11 sati. U 2007. godini, na relaciji francuske istočne visokobrzinske pruge Vaires-sur-Marne (Pariz) – Baudrecourt (Strasbourg), Alstom je postavio svetski brzinski rekord, dosegnuvši brzinu od 574 km/h.
Međutim, nakon francuskog odbijanja da ispuni svoje ugovorne obaveze oko isporuke nosača helikoptera „Mistral“ ruskoj vojsci, umesto kompanije Alstom odlučeno je da će ruski železnički megaprojekat graditi kineska kompanija China Railway Corporation (CRC), koja je kao partner odabrana kompaniji Uralvagonzavod.
Time bi Kina praktično monopolizovala modernizaciju železnica Rusije po modelu „joint-venture“ s ruskim kompanijama. CRC je već uključen u prvi deo projekta izgradnje visokobrzinske pruge Moskva-Kazan i projekat modernizacije pruge Moskva-Peking u dužini 7000 km.
Dok su glavne ruske banke pogođene sankcijama SAD-a i Evropske unije, na sastanku u novembru 2014. ruski i kineski premijeri, Dmitrij Medvedev i Li Kećiang, su zaključili memorandum koji rešava problem finansiranja projekata.
Interes kineske kompanije China Railway Corporation za Transsibirsku prugu dolazi zbog hiljada i hiljada kontejnera koji svaki dan putuju železnicom iz logističkih centara u Nemačkoj (BMW, Mercedes, Audi, Volkswagen) u Lajpcigu i Minhenu do fabrika u regiji Šenjang u Kini.
Dakle, CRC bi izgradnjom visokobrzinske železnice Moskva-Peking smanjio vreme putovanja od jedne nedelje na 48 sati, a čak tri puta, ako se računa najduža brzinska pruga u Kini, Peking-Guangdžou.
CRC 2004. godine započinje transfer tehnologije iz Kawasakija i Siemensa, suparnika Alstoma. Sada brzinski vozovi u Kini putuju maksimalnom brzinom od 468 km/h. Kina ima 1050 železničkih vozila koji redovno putuju između Pekinga i Šangaja i 1200 km pređu za pet sati.
Visokobrzinska Transsibirska železnica je glavni železnički infrastrukturni projekat Vladimira Putina i on nije otkazan, a uključuje i dva koncentrična pojasa u području oko Moskve.
Šangaj takođe ima magnetne levitacijske vozove velike brzine koji su izazvali Putinovo divljenje prilikom posete Kini u maju 2014. Reč je o „Maglevu“ nemačkih kompanija Thyssen Krupp i Siemens, voz koji povezuje aerodrom i centar grada, odnosno, prelazi 30 km za sedam minuta i 21 sekundu uz maksimalnu brzinu od 430 km/h.
Gubitak francuske kompanije Alstom i dobitak kineske kompanije China Railway Corporation deonice visokobrzinske pruge od Moskve do glavnog grada Tatarstana, duge 803 km, nije spomenut, ali čitav projekat nove brzinske pruge Moskva-Peking vredi 230 milijardi dolara.
Francuzi se za gubitak sklopljenog ugovora moraju zahvaliti suludoj vazalskoj politici bivšeg predsednika Olandea, koja sada dolazi na naplatu.
Što se tiče Rusije, još u maju 2014. je francuski Echo pisao „kako Rusija ima sredstva samo za prvu deonicu pruge i vlada će javnim sredstvima pokrivati budžet od sedam milijardi evra, dok će za ostale deonice morati da čini ustupke“. Sada se traži nova šema finansiranja, ali Kina ne ispada iz igre i ostaje partner za izgradnju visokobrzinske pruge, kako njene deonice do Kazana, tako i celog projekta modernizacije Transsibirske železnice.
Ukupni trošak visokobrzinske pruge je sa 60 odsto sredstava trebalo da finansira ruska država, ali je, prema francuskom dnevnom listu, „privatno finansiranje znatno teže, jer je ukrajinska kriza stvorila prepreku ulaganjima“.
Kako se čini, kineska i ruska vlada, odnosno premijeri Dmitrij Medvedev i Li Kećijang, ipak su našli zajednički jezik i dogovorili saradnju u ovom projektu, a rusko otkazivanje ugovora Alsitom su čak i Francuzi nazvali „šamarom i Francuskoj i američkim sankcijama“.
Hoće li Nemci moći da pariraju Kini, tek treba videti. Naravno, nije isključeno da Moksva favorizuje Berlin za izgradnju deonice do Sankt Peterburga zbog korektnog ponašanja Nemaca oko „Severnog toka 2“ i mogućih novih političkih ustupaka. Kada su ovako veliki projekti u igri, sve se uzima u obzir.
Za sada je sigurno da Kina aktivno učestvuje u modernizaciji Transsibirske železnice, a snimci radova na pojedinim deonicama i njihovi tehnički i finansijski podaci mogu se naći na internetu. Konačno, Rusija će za izgradnju ove deonice raspisati tender, a ako Nemci ponude bolje uslove od Kine, biće pobednici. Uz sve dogovorene poslove, to Kini verovatno neće predstavljati problem.
(logicno.com)
